Za svaki dan koji dete provede igrajući se napolju, veća je šansa… Šok rezultati praćenja zdravlja mališana

Deca koja se više i duže igraju napolju između druge i četvrte godine života u manjem su riziku od razvoja problema u ponašanju kasnije u detinjstvu. To pokazuju novi rezultati istraživanja koje je predvodio Univerzitet u Ekseteru, a koji su objavljeni u Journal of Child Psychology and Psychiatry, piše EurekAlert!

Prethodne studije su ukazivale na vezu između igre na otvorenom i mentalnog zdravlja dece, ali ovo je prva studija koja istražuje kako igra napolju u najranijim godinama utiče na mentalno zdravlje deteta tokom vremena.

Preporučujemo

Većina dece ima nizak nivo poteškoća sa mentalnim zdravljem koji ostaje stabilan tokom detinjstva, ali neka deca doživljavaju sve veće probleme, dok se druga sa njima suočavaju od najranijeg uzrasta. Ovi novi nalazi sugerišu da što se deca češće igraju napolju u predškolskom uzrastu, to je verovatnije da će nivo njihovih problema sa mentalnim zdravljem ostati nizak sve do srednjeg detinjstva (osme godine života).

Istraživači su analizirali podatke 4.151 deteta iz kohortnog skupa podataka Growing Up in Scotland i posmatrali simptome mentalnog zdravlja kada su deca imala četiri, pet, šest i osam godina. To je uključivalo eksternalizujuće simptome, problematična ponašanja kao što su agresija, impulsivnost i hiperaktivnost, i internalizujuće simptome poput anksioznosti i depresije.

Istraživanje je otkrilo da su ona deca koja su se češće igrala napolju u uzrastu od dve, tri i četiri godine imala veće šanse da ostanu u grupi sa niskim nivoom simptoma i dobrim mentalnim zdravljem do srednjeg detinjstva. Konkretno, rezultati su pokazali da za svaki dodatni dan koji dete provede igrajući se napolju tokom tipične nedelje u predškolskom uzrastu, šansa da to dete ima zdrav profil simptoma mentalnog zdravlja do osme godine raste za između šest i 14 odsto.

- Naši nalazi sugerišu da bi pružanje više prilika maloj deci da se igraju napolju mogao biti jednostavan i jeftin način za podršku boljem mentalnom zdravlju, što bi trebalo uzeti u obzir u okviru politika javnog zdravlja, obrazovanja i urbanističkog planiranja. To uključuje obezbeđivanje adekvatnog finansiranja za izgradnju i održavanje igrališta, kao i zaštitu različitih prostora koje deca i porodice koriste za igru, što obuhvata neformalne prostore blizu doma, parkove i druge zelene površine. Ovi javni prostori su posebno važni za ljude koji nemaju pristup sopstvenoj bašti – rekla je profesorka Helen Dod sa Univerziteta u Ekseteru.

Kako bi izolovali efekat igre na otvorenom, istraživači su kontrolisali niz drugih povezanih varijabli, uključujući pol deteta, etničku pripadnost, najviši nivo obrazovanja u domaćinstvu, broj fizičkih oboljenja deteta, radni status roditelja, kao i to da li porodica ima pristup parku u krugu od deset minuta od kuće i/ili pristup sopstvenoj bašti.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)