25 dobrovoljaca nedelju dana učilo da leti sa VR krilima: Ono što se dogodilo s mozgom šokiralo istraživače

Ljudski mozak je neverovatan organ, sposoban za stalno prilagođavanje i neverovatnu fleksibilnost. Može da uči nove veštine i integriše nova iskustva. A, kako pokazuje studija objavljena u žurnalu Cell Reports, možda čak može da se prilagodi i kontroli delova tela sa kojima nismo rođeni, kao što su krila, piše Science X.

U stvarnom svetu ljudi ne mogu da lete. Ali u virtuelnom svetu tehnologija omogućava da krstarimo kroz oblake, iznad zgrada i izvan ograničenja sopstvene evolucije. To je podstaklo istraživače u Kini na razmišljanje - želeli su da saznaju da li mozak može da uključi potpuno veštačke delove tela, konkretno VR krila, u sopstveni sistem reprezentacije tela.

Preporučujemo

Tim je dizajnirao prilagođeno okruženje virtuelne stvarnosti i regrutovao 25 dobrovoljaca za nedeljni eksperiment. Učesnici su nosili VR set i senzore za praćenje pokreta na rukama. Kada su pomerali laktove i zglobove u stvarnom svetu, njihova virtuelna krila su mahala u VR okruženju.

Nedelja u virtuelnim oblacima

Tokom četiri sesije, ovi dobrovoljci su vežbali korišćenje virtuelnih krila za letenje. To je uključivalo učenje fizike leta, kao što je zamahivanje nadole radi stvaranja potiska i skupljanje krila radi smanjenja otpora vazduha. Morali su da obavljaju različite zadatke, uključujući imitiranje položaja krila ispred virtuelnog ogledala, odbijanje vazdušnih lopti i navigaciju kroz prstenove u vazduhu.

Da bi videli da li je ovo VR letenje zaista promenilo mozak, naučnici su uradili funkcionalne MRI skenove okcipitotemporalnog korteksa (OTC) pre i posle nedelje obuke. To je ključni deo mozga uključen u vizuelnu obradu, uključujući prepoznavanje delova i oblika tela.

Nakon obuke, OTC je pokazao izmenjene reakcije kada su dobrovoljci gledali slike krila. Možda je najveće iznenađenje što su obrasci neuronske aktivnosti izazvani posmatranjem ovih krila postali su sličniji reakciji mozga na gornje udove, kao što istraživači navode u svom radu: „OTC integriše iluzorne efektore u reprezentacije tela koje prevazilaze senzomotornu podudarnost nižeg nivoa.“

Autori studije su takođe otkrili povećanu komunikaciju između oblasti mozga za vizuelnu obradu tela i regiona uključenih u pokret i dodir. Ovo sugeriše da je mozak jačao funkcionalne veze između gledanja krila i sistema koji se koriste za kontrolu i osećaj tela.

- Naši nalazi proširuju razumevanje otelotvorenja kao hijerarhijskog procesa u kojem apstraktno, funkcionalno kodiranje u OTC-u komunicira sa frontoparijetalnim mrežama kako bi uskladilo atipičnu multimodalnu podudarnost sa postojećim reprezentacijama tela – napisali su autori studije.

Potencijal za naprednu protetiku

Naučnici veruju da bi tip neuronske fleksibilnosti pokazan u njihovom istraživanju mogao pomoći ljudima da bolje koriste naprednu protetiku. Oni sugerišu da bi to moglo dovesti do razvoja asistivnih tehnologija, kao što su robotski udovi, koje bi mozak mogao lakše da integriše kao funkcionalne produžetke ljudskog tela.

(Telegraf Nauka/Science X)