Ova vrsta hrane opasna je za zdravlje kostiju, pokazalo istraživanje
Od voćnog jogurta do smrznute pice i instant ovsenih kaša ultra-prerađena hrana predstavlja praktične, često jeftinije proizvode namenjene za brz obrok. Međutim, prekomerna konzumacija ove hrane, industrijskih prerađevina, povezuje se i sa zdravstvenim rizicima kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti i određene vrste raka.
Nova studija pokazuje i da povećani unos ultra-prerađene hrane može biti loš i za kosti, objavio je Univerzitet Tulejn, a prenosi EurekAlert!
Preporučujemo
Naučnici prvi put uspeli da ožive delove mozga posle ledenog sna: „Naučna fantastika postaje naučna mogućnost“
Kamen korišćen kao deo temelja za štalu: Ispostavilo se da je reč o nečem izuzetno jedinstvenom i drevnom
Studija, objavljena u The British Journal of Nutrition, otkrila je da su oni koji su konzumirali više ultra-prerađene hrane (UPH) imali manju mineralnu gustinu kostiju i veći rizik od preloma kuka.
Ljudi su u proseku konzumirali oko 8 porcija ultra-prerađene hrane dnevno, navodi se u studiji koja je obuhvatila više od 160.000 učesnika iz baze podataka UK Biobank. Za svakih 3,7 dodatnih porcija dnevno, rizik od preloma kuka rastao je za 10,5%. Iako se veličine porcija razlikuju kod različitih vrsta namirnica, ta količina odgovara jednom smrznutom gotovom jelu, keksu i gaziranom soku.
- Naša grupa ispitanika praćena je duže od 12 godina i otkrili smo da je visok unos ultra-prerađene hrane povezan sa smanjenjem mineralne gustine kostiju na nekoliko mesta, uključujući ključne delove gornjeg dela butne kosti i lumbalni deo kičme. Iako su nedavne studije pokazale da konzumacija ultra-prerađene hrane može uticati na zdravlje kostiju, ovo je prvi put da je ta veza direktno ispitana na ljudima - rekao je Lu Ći, profesor Univerziteta Tulejn i koautor studije.
Ultra-prerađena hrana su industrijski proizvedeni proizvodi sa velikim količinama soli, zaslađivača i nezdravih masti. Oni su obično energetski bogati i sadrže malo ili nimalo normalnih i zdravih namirnica. Ultra-prerađena hrana se češće konzumira u domaćinstvima niže i srednje klase, prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), a od 2023. godine na nju otpada oko 55% ukupnih kalorija koje unose mladi i odrasli.
- Ultra-prerađena hrana se lako može naći pri svakom odlasku u prodavnicu, a ovi nalazi doprinose zabrinutosti oko toga kako ona može uticati na zdravlje naših kostiju - rekao je Ći.
Studija je pokazala da je negativna veza između ultra-prerađene hrane i gustine kostiju bila najizraženija kod osoba mlađih od 65 godina i kod onih sa nedovoljnom telesnom težinom (BMI manji od 18,5).
Nizak BMI je faktor rizika za zdravlje kostiju i može pogoršati uticaj ultra-prerađene hrane na gustinu kostiju. Veza može biti jača kod osoba mlađih od 65 godina zbog snažnije digestivne funkcije koja apsorbuje više nezdravih sastojaka koji se nalaze u ultra-prerađenoj hrani, naveo je Ći.
Ova studija se nadovezuje na prethodna istraživanja koja su ispitivala vezu između konzumacije ultra-prerađene hrane i zdravlja kostiju. Studija iz 2024. godine otkrila je da je visok unos ove hrane povezan sa povećanim rizikom od osteoporoze. Zasebna studija o trudnicama i njihovoj deci iz 2016. godine pokazala je da je život u blizini objekata brze hrane povezan sa nižim mineralnim sadržajem kostiju kod beba.
- Naši rezultati nisu iznenađujući. Ultra-prerađena hrana se dosledno povezuje sa različitim poremećajima vezanim za ishranu, a zdravlje kostiju zavisi od pravilne ishrane - rekao je Ći.
(Telegraf Nauka/EurekAlert!)