Trčanje je zdravo, ALI… Evo posle koliko kilometara telo ubrzano stari i oštećuje crvena krvna zrnca

Trčanje na ekstremno duge staze oštećuje crvena krvna zrnca i utiče na njihovu sposobnost da pravilno funkcionišu. To se navodi u studiji objavljenoj u žurnalu Blood Red Cells & Iron Američkog društva za hematologiju.

Iako su trajanje i dugoročne posledice ovih oštećenja još nejasni, studija doprinosi sve većem broju dokaza da ekstremni oblici vežbanja mogu štetiti zdravlju, umesto da mu pomažu, piše EurekAlert!

Preporučujemo

Dok su prethodne studije pokazale da ultramaratonci doživljavaju razgradnju eritrocita tokom trka – što potencijalno vodi do anemije – uzroci ovog fenomena ostali su nejasni. Ova studija pokazuje da eritrociti sportista postaju manje fleksibilni nakon duge trke, što potencijalno smanjuje njihovu sposobnost da efikasno prenose kiseonik, hranljive materije i otpadne produkte kroz telo. Osim toga, istraživački tim je uspeo da izradi do sada najsloženiju i najdetaljniju molekularnu mapu toga kako trke izdržljivosti menjaju crvena krvna zrnca.

- Učestvovanje u ovakvim događajima može dovesti do opšte upale u telu i oštetiti eritrocite. Na osnovu ovih podataka, nemamo smernice o tome da li ljudi treba ili ne treba da učestvuju u ovakvim događajima; ono što možemo reći jeste da, kada to čine, taj trajni stres oštećuje najbrojnije ćelije u telu - rekao je vodeći autor studije Trevis Nemkov, docent na odseku za biohemiju i molekularnu genetiku na Univerzitetu Kolorado Anšuc.

Naučnici su ispitivali markere zdravlja eritrocita pre i nakon što su sportisti učestvovali u svetski poznatim trkama Martini-Komb a Šamoni (40 kilometara) i Ultra trejl de Mon Blan (171 kilometar). Eritrociti transportuju kiseonik i otpad kroz telo i moraju biti dovoljno fleksibilni da se provuku kroz male krvne sudove.

U okviru studije, istraživači su prikupili uzorke krvi od 23 trkača neposredno pre i posle trka na duge staze i analizirali hiljade proteina, lipida, metabolita i elemenata u tragovima u njihovoj plazmi i eritrocitima. Prema rezultatima, eritrociti trkača su dosledno pokazivali dokaze oštećenja izazvanih i mehaničkim (fizičkim) i molekularnim faktorima. Mehanička oštećenja eritrocita verovatno su nastala usled varijacija u pritisku tečnosti izazvanih trčanjem dok krvne ćelije cirkulišu kroz telo, a molekularne promene verovatno su posledica upale i oksidativnog stresa (kada telo ima nizak nivo antioksidanasa koji se bore protiv molekula koji oštećuju DNK i druge komponente unutar ćelija).

Ovi obrasci oštećenja, koji u suštini ubrzavaju starenje i razgradnju eritrocita, jasno su uočeni nakon trka od 40 kilometara, a bili su pojačani kod sportista koji su trčali 171 kilometar. Na osnovu ovog zapažanja, istraživači pretpostavljaju da sa povećanjem dužine trčanja sportisti mogu očekivati gubitak veće količine krvnih ćelija i akumulaciju više oštećenja na onima koje preostanu u cirkulaciji.

- U nekom trenutku između maratonskih i ultramaratonskih distanci, oštećenje zaista počinje da uzima maha. Primetili smo da se ovo oštećenje dešava, ali ne znamo koliko je telu potrebno vremena da ga popravi, da li ono ima dugoročni uticaj i da li je taj uticaj dobar ili loš - rekao je dr Nemkov.

Istraživači navode da bi, uz dalja ispitivanja, ovi nalazi jednog dana mogli pomoći u kreiranju strategija za poboljšanje sportskih performansi ili smanjenje potencijalnih negativnih uticaja vežbi izdržljivosti kroz personalizovane protokole treninga, ishrane i oporavka. Istraživači su napomenuli da uvidi u to kako telo reaguje na ekstremne uslove vežbi izdržljivosti mogu takođe informisati pristupe rukovanju i očuvanju uskladištene krvi koja, prema propisima američke Uprave za hranu i lekove (FDA), počinje da se razgrađuje nakon nekoliko nedelja čuvanja, što je čini neupotrebljivom za transfuziju nakon šest nedelja.

- Eritrociti su izuzetno otporni, ali su takođe veoma osetljivi na mehanički i oksidativni stres. Ova studija pokazuje da ekstremne vežbe izdržljivosti guraju eritrocite ka ubrzanom starenju kroz mehanizme koji odražavaju ono što opažamo tokom skladištenja krvi. Razumevanje ovih zajedničkih puteva daje nam jedinstvenu priliku da naučimo kako da bolje zaštitimo funkciju krvnih ćelija, kako kod sportista, tako i u transfuzionoj medicini - rekao je koautor studije Anđelo D’Alesandro, profesor na Univerzitetu Kolorada u Anšucu.

Studija je bila ograničena malim brojem učesnika i nedostatkom rasne raznolikosti, kao i činjenicom da su uzorci krvi prikupljeni u samo dve vremenske tačke. Istraživači planiraju studije sa više učesnika i uzoraka krvi, kao i dodatna merenja u periodu nakon trke. Takođe planiraju da dalje ispitaju mogućnosti za produženje roka trajanja uskladištene krvi.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)