Šokantno otkriće naučnika: Časovi sviranja mogu da naprave nešto neverovatno u mozgu

Muziku mnogi smatraju lekom za dušu. Ali ona može biti i mnogo više, pokazala su nova istraživanja. Naučnici su otkrili neverovatne promene u mozgu ljudi koji uče da sviraju.

„Dobro je poznato da učenje sviranja instrumenta pruža mnogo prednosti koje ne predstavljaju samo muzičku sposobnost. Zaista, istraživanja pokazuju da je to sjajna aktivnost za mozak – sviranje može poboljšati naše fine motoričke veštine, usvajanje jezika, govor i pamćenje – a može čak pomoći da naši mozgovi ostanu mlađi. Nakon godina rada sa muzičarima i posmatranja kako istrajavaju u muzičkom treningu uprkos bolu uzrokovanom hiljadama ponavljajućih pokreta, počeo sam da se pitam: ako muzički trening može preoblikovati mozak na toliko načina, može li promeniti i način na koji muzičari osećaju bol? To je pitanje na koje smo moje kolege i ja pokušali da odgovorimo u našoj novoj studiji“, napisala je za The Conversation Ana M. Zamorano, vanredna profesorka Univerziteta u Orhusu, i dodala:

Preporučujemo

„Naučnici već znaju da bol aktivira nekoliko reakcija u našim telima i mozgovima, menjajući našu pažnju i misli, kao i naš način kretanja i ponašanja. Ako dodirnete vrelu posudu, na primer, bol vas natera da povučete ruku pre nego što se ozbiljno opečete. Bol takođe menja našu moždanu aktivnost. Zaista, bol obično smanjuje aktivnost u motornom korteksu, području mozga koje kontroliše mišiće, što pomaže da se spreči prekomerna upotreba povređenog dela tela. Ove reakcije pomažu u sprečavanju daljeg oštećenja kada ste povređeni. Na ovaj način, bol je zaštitni signal koji nam pomaže kratkoročno. Ali ako bol potraje duže vreme i vaš mozak nastavi da šalje ove signale ‚ne pomeraj se‘ predugo, stvari mogu poći naopako.“

Kako se navodi, ako se istegne zglob i ne koristi se nedeljama, to može smanjiti pokretljivost i poremetiti moždanu aktivnost u regionima povezanim sa kontrolom bola. A to može povećati patnju i nivo bola dugoročno.

„Istraživanja su takođe otkrila da uporni bol može smanjiti ono što je poznato kao ‚mapa tela‘ našeg mozga – to je mesto gde naš mozak šalje komande koji mišići da se pokreću i kada – a ovo smanjenje je povezano sa jačim bolom. Ali dok je jasno da neki ljudi doživljavaju više bola kada se njihove moždane mape smanje, ne utiče na sve na isti način. Neki ljudi se bolje nose sa bolom, a njihovi mozgovi su manje osetljivi na njega. Naučnici još ne razumeju u potpunosti zašto se to dešava“, napisala je prof. Zamorano.

Ona kaže da su ona i njene kolege u studiji hteli da istraže da li muzički trening i sve moždane promene koje stvara mogu uticati na to kako muzičari osećaju i nose se sa bolom.

„Da bismo to uradili, namerno smo izazvali bol u ruci tokom nekoliko dana kod muzičara i nemuzičara kako bismo videli da li postoji bilo kakva razlika u načinu na koji su reagovali na bol. Da bismo bezbedno imitirali bol u mišićima, koristili smo jedinjenje zvano faktor rasta nerva. To je protein koji normalno održava nerve zdravima, ali kada se ubrizga u mišiće šake, čini ih bolnim nekoliko dana, posebno ako pomerate ruku. Ali je sigurno, privremeno i ne izaziva nikakva oštećenja. Zatim smo koristili tehniku zvanu transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) za merenje moždane aktivnosti. TMS šalje sitne magnetne impulse u mozak. I koristili smo ove signale da napravimo mapu toga kako mozak kontroliše ruku, što smo uradili za svaku osobu koja je učestvovala u studiji“, navela je prof Zamorano i dodala:

„Ove mape ruku smo izgradili pre injekcije protiv bolova, a zatim smo ih ponovo merili dva dana kasnije i osam dana kasnije, kako bismo videli da li je bol promenio način na koji mozak funkcioniše. Kada smo uporedili mozgove muzičara i nemuzičara, razlike su bile upečatljive. Čak i pre nego što smo izazvali bol, muzičari su pokazali preciznije podešenu mapu ruke u mozgu, a što su više sati proveli vežbajući, to je ova mapa bila profinjenija. Nakon što je bol izazvan, muzičari su izvestili da su iskusili manje nelagodnosti ukupno. I dok se mapa ruke u mozgovima nemuzičara smanjila nakon samo dva dana bola, mape u mozgovima muzičara ostale su nepromenjene – neverovatno, što su više sati trenirali, manje bola su osećali.“

Ovo je bila mala studija od samo 40 ljudi, naglasila je, ali rezultati su jasno pokazali da su mozgovi muzičara reagovali drugačije na bol. Njihov trening izgleda da im je dao neku vrstu zaštite od uobičajenih negativnih efekata, kako u tome koliko su bola osećali, tako i u tome kako su reagovale motoričke oblasti njihovog mozga.

„Naravno, ovo ne znači da je muzika lek za hronični bol. Ali nam pokazuje da dugoročni trening i iskustvo mogu oblikovati kako percipiramo bol. Ovo je uzbudljivo jer nam može pomoći da razumemo zašto su neki ljudi otporniji na bol od drugih, zajedno sa tim kako možemo osmisliti nove tretmane za one koji žive sa bolom. Naš tim sada sprovodi dalja istraživanja o bolu kako bi utvrdio može li nas muzički trening zaštititi i od izmenjene pažnje i kognicije tokom hroničnog bola. I na osnovu toga, nadamo se da ćemo moći da osmislimo nove terapije koje ‚preobučavaju‘ mozak kod ljudi koji pate od upornog bola“, navela je prof. Zamorano i zaključila:

„Za mene je ovo najuzbudljiviji deo: ideja da kao muzičar, ono što učim i vežbam svakodnevno me ne čini samo boljim u veštini, već da to može doslovno preoblikovati moj mozak na načine koji menjaju kako doživljavam svet, čak i nešto tako fundamentalno kao što je bol.“

(Telegraf Nauka/The Conversation)