Vreme čitanja: oko 2 min.
Da li geni određuju koliko smo muzikalni? Evo šta otkriva analiza Betovenovog DNK
Vreme čitanja: oko 2 min.
Tim istraživača ispitao je genetsku predispoziciju jednog od najčuvenijih kompozitora svih vremena za sposobnost sinhronizacije ritma i iznenadio se niskim rezultatom
Pitanje da li i koliko nasledni, genetski faktori utiču na dostignuća pojedinaca jedno je od najčešće postavljanih, a s razvojem genetike omogućeno je da se različite teorije o tome i testiraju. Naučnici su, upravo zbog toga, ispitali DNK Ludviga van Betovena, jednog od najvećih kompozitora svih vremena, i testirali njegovu genetsku predispoziciju za muziku. Rezultat ih je iznenadio.
Međunarodni tim istraživača, u koji su bili uključeni stručnjaci sa Instituta za empirijsku estetiku Maks Plank u Frankfurtu na Majni (MPIEA) i sa Instituta za psiholingvistiku Maks Plank u Najmagenu (MPI-PL), analizirao je DNK sekvence dostupne zahvaljujući ranijoj studiji iz 2023, kada je genetski materijal izvučen iz kose čuvenog kompozitora, piše MedicalXpress.
Preporučujemo
Misteriozna dlaka šokirala istraživače: Predator nije viđen od 1976, ali možda i dalje vreba u šumama Jave
Segment DNK čoveka ubačen u 10 embriona: Rođena krava koja daje mleko s ljudskim insulinom!
- Proračunali smo takozvani poligenički rezultat, indikator genetske predispozicije pojedinca, za sposobnost sinhronizacije ritma, koja je bliska muzikalnosti. Pre analiza naglasili smo da nemamo prethodna očekivanja o tome koliki će rezultat imati Betoven. Umesto toga, naš cilj je bio da to iskoristimo kao primer izazova za genetska predviđanja za osobu koja je živela pre više od dva veka – rekla je Laura Veseldiđg sa MPIEA.
Zanimljivo je da je Betoven, jedan od najčuvenijih kompozitora u istoriji, imao neupečatljiv poligenički rezultat za muzikalnost ako se to uporedi sa uzorkom populacije koji imaju Institut Karolinska iz Švedske i Univerzitet Vanderbilt iz SAD. Kako objašnjavajući, to ukazuje na trenutna ograničenja poligeničkih rezultata, ali i da sposobnost sinhronizacije ritma nije morala da bude direktno povezana sa njegovim kreativnim sposobnostima.
- Naravno, bilo bi pogrešno zaključiti da nizak poligenički rezultat znači i da su njegove muzičke sposobnosti bile neupečatljive. Mislimo da je veliko neslaganje između ove DNK ocene i Betovenovog muzičkog genija značajno za dalji razvoj analiza. Pokazuje, na primer, da bismo morali da budemo skeptični kada neko kaže da može genetskim testom da utvrdi da li je dete nadareno za muziku ili neku drugu oblast – rekao je Sajmon Fišer sa MPI-PL.
Istraživači naglašavaju da njihov rad ne odbacuje verovanje da DNK utiče na nečiji muzički talenat – ranije studije su pokazale da nasledni faktor doprinosi sa 42 odsto. Istraživanje genetskog uticaja na velikom uzorku može da da značajan uvid u to kako se razvijaju i razlikuju muzičke sposobnosti. Međutim, korišćenje DNK da se predvidi ponašanje pojedinca i dalje je neprecizno.
Otkriće da je Ludvig van Betoven, jedan od najcenjenijih muzičara u istoriji, imao nisku genetsku predispoziciju za sinhronizaciju pokazuje ograničenja poligeničkog rezultata na pojedinačnom nivou, navodi se u studiji objavljenoj u Current Biology.
Nemački kompozitor Ludvig van Betoven živeo je od 1770. do 1827. godine i bio je jedna od najznačajnijih muzičkih figura u to doba, ali i kasnije. Stvarao je muziku koja je često bila nezavisna od društvenih i religioznih namena, a među najpoznatijim delima su Peta simfonija, Šesta simfonija, Deveta simfonija, Za Elizu, Patetična Sonata, Mesečeva Sonata...
(Telegraf Nauka / MedicalXpress)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
