Potpuni preokret u istraživanju: Nova studija redefiniše razumevanje pamćenja

Nova studija o tome kako pamćenja funkcioniše u mozgu pokazala je da su iste moždane oblasti uključene u prizivanje različitih vrsta informacija; ovi nalazi bi mogli da redefinišu način na koji se pamćenje razume i proučava, saopštio je Univerzitet u Notingemu.

Istraživači sa Fakulteta za psihologiju Univerziteta u Notingemu i Jedinice za kogniciju i nauke o mozgu Univerziteta u Kembridžu ispitali su epizodno i semantičko pamćenje, kombinujući podatke zasnovane na zadacima i fMRI snimcima, i pokazali su da ne postoji razlika u neuralnoj aktivnosti između uspešnog semantičkog i epizodnog prizivanja informacija. Nalazi su objavljeni u žurnalu Nature Human Behaviour.

Preporučujemo

Epizodno pamćenje se odnosi na sposobnost pamćenja prošlog događaja koji se desio u određenom prostornom i vremenskom kontekstu. Ova vrsta pamćenja podržava ljudsku sposobnost da ponovo doživi događaje iz prošlosti, kao vid „mentalnog putovanja kroz vreme“. S druge strane, semantičko pamćenje se odnosi na sposobnost pamćenja činjenica i opšteg znanja o svetu koji se prizivaju nezavisno od svog prvobitnog prostornog ili vremenskog konteksta.

U ovom istraživanju, tim je ispitao kako se obrađuju i skladište informacije povezane sa uspešnim epizodnim i semantičkim pamćenjem, koristeći zadatke koji su međusobno sličniji. Tačno 40 učesnika prisećalo se parova logotipa i naziva brendova, gde su parovi odgovarali znanju iz stvarnog sveta (semantički zadatak) ili su naučeni u početnoj fazi studije (epizodni zadatak).

Skeniranje fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca) je korišćeno dok je od učesnika traženo da se prisete detalja o povezanom brendu iz svog prethodnog znanja u semantičkom zadatku, ili detalja o paru iz faze učenja u epizodnom zadatku. Ovo je neinvazivna tehnika snimanja mozga koja mapira moždanu aktivnost otkrivanjem promena u protoku krvi, pokazujući koje su oblasti aktivne tokom zadataka kao što su govorenje, kretanje ili razmišljanje. Funkcioniše tako što detektuje povećan protok krvi bogate kiseonikom do aktivnih neurona, stvarajući dinamične 3D mape koje pomažu lekarima i istraživačima da razumeju funkciju mozga, planiraju operacije i proučavaju neurološka stanja.

- Bili smo veoma iznenađeni rezultatima ove studije, jer je dugogodišnja istraživačka tradicija sugerisala da će postojati razlike u moždanoj aktivnosti kod epizodnog i semantičkog prizivanja. Ali kada smo koristili neuroimidžing da to istražimo uporedo sa studijom zasnovanom na zadacima, otkrili smo da ta razlika ne postoji i da postoji značajno preklapanje u moždanim regionima uključenim u semantičko i epizodno prizivanje – rekla je dr Roni Tibon, docentkinja na Školi za psihologiju Univerziteta u Notingemu, i dodala:

- Ovi nalazi bi mogli da pomognu u boljem razumevanju bolesti kao što su demencija i Alchajmerova bolest, jer možemo početi da uviđamo da je ceo mozak uključen u različite vrste pamćenja, pa bi se mogle razviti intervencije koje podržavaju takav pogled.

Budući da su se dugi niz godina epizodno i semantičko pamćenje smatrali zasebnim entitetima, razvila se istraživačka tradicija u kojoj se oni istražuju odvojeno. Posledica toga je nedostatak istraživačkih modela koji unutar iste studije obuhvataju oba sistema.

- Na osnovu onoga što smo već znali iz prethodnih istraživanja u ovoj oblasti, zaista smo očekivali da ćemo videti oštre razlike u moždanoj aktivnosti, ali svaka razlika koju smo uočili bila je veoma suptilna. Mislim da bi ovi rezultati trebalo da promene pravac kretanja istraživanja u ovoj oblasti i, nadam se, pobude novo interesovanje za posmatranje obe strane pamćenja i načina na koji one funkcionišu zajedno - zaključila je dr Roni Tibon.

(Telegraf Nauka/University of Nottingham)