Brže se stari u dva određena perioda ljudskog života

Starenje može izgledati kao spor, postepen proces – ali nije uvek tako.

U stvari, ako se jednog jutra probudite, pogledate u ogledalo i zapitate se da li je vaše starenje nekeko postalo ubrzano, možda to neće biti umišljanje.

Preporučujemo

Nedavna studija o molekularnim poromenama povezanim sa starenjem kaže da ljudi doživljavaju dva drastična skoka, jedan pri prosečnoj starosti od 44 godine, a drugi pri prosečnoj starosti od 60 godina.

„Ne samo da se menjamo postepeno tokom vremena, već postoje neke zaista dramatične promene“, kaže genetičar Majkl Snajder sa Stenfordskog univerziteta. „Ispostavlja se da je sredina 40-ih godina života vreme dramatične promene, kao i početak 60-ih. I to je istina bez obzira koju klasu molekula posmatrate“.

Starenje je složeno i povezano sa rastućim rizicima od bolesti svih vrsta.

Snajder i kolege su proučavali biologiju starenja radi boljeg razumevanja koje promene se dešavaju i kako, da bi se te bolesti efikasnije ublažile i tretirale.

Praćena je grupa od 108 odraslih, koji su davali biološke uzorke svakih nekoliko meseci u periodu od nekoliko godina.

Primećeno je da se u nekim stanjima, kao što su Alchajmerova i kardiovaskularne bolesti, rizik ne povećava postepeno s vremenom, već skače oštro nakon izvesnog broja godina.

Istraživači su stoga želeli da pažljivije osmotre biomarkere starosti kako bi videli da li mogu identifikovati povezane promene. Različite vrste izučavanih molekula uključivali su RNK, proteine, lipide i grupe iz mikrobioma creva, kože, nosa i usta u pogledu ukupno 135.239 bioloških svojstava.

Svaki učesnik studije dao je prosečno 47 uzoraka u periodu od 626 dana, a najduže aktivan učesnik je dao 367 uzoraka. Ovo bogatsvo podataka proizvelo je više od 246 milijardi informacionih jedinica, koje su procesuirane u potrazi za obrascima promena.

Nekoliko ranijih studija pronašlo je nelinearne promene u molekularnim kvantitetima koje se mogu povezati sa starenjem kod pacova i ljudi. Studije o vinskim mušicama, miševima i ribama zebricama su takođe ukazale na stepenast proces starenja kod tih vrsta.

Snajder i kolege su primetili da postoji vrlo jasna promena u kvantitetu mnogih vrsta molekula u ljudskom telu u dvama posebnim stadijumima. Oko 81% svih izučavanih molekula ispoljavalo je promene tokom jednog ili oba stadijuma. Promene su bile na vrhuncu sredinom 40-ih godina starosti i ponovo početkom 60-ih, sa neznatno različitim profilima.

Skok sredinom 40-ih pokazivao je promene u molekulima povezanim sa metabolizmom lipida, kofeina i alkohola, kao i kardiovaskularnom bolešću i poremećenom funkcijom kože i mišića.

Skok početkom 60-ih bio je povezan sa metabolizmom ugljenih hidrata i kofeina, kardiovaskularnom bolešću, kožom i mišićima, imunskom regulacijom i funkcijom bubrega.

Prvi skok, sredinom 40-ih, obično se dešava kad žene počnu da ulaze u menopauzu ili perimenopauzu, ali su istraživači to odbacili kao glavni faktor – muškarci su takođe doživljavali značajne molekularne promene u istom dobu.

Iako menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama kod žena u srednjim 40-im godinama, verovatno postoje drugi, značajniji faktori koji utiču na te promene i kod žena i kod muškaraca, kažu istraživači. Identifikovanje i proučavanje tih faktora bi trebalo da bude prioritet budućeg istraživanja.

Istraživači ističu da je veličina njihovog uzorka prilično mala i testirali su ograničene biološke uzorke, od ljudi između 25 i 70 godina starosti. Buduće istraživanje bi moglo pomoći da se temeljitije ispita ovaj fenomen, detaljnije i u širem spektru subjekata, radi boljeg razumevanja kako se ljudsko telo menja tokom vremena.

(Telegraf Nauka/Science Alert)