Bakterije u ustima mogu biti opasne i po rad mozga

Kako starimo, naše kognitivne funkcije prirodno slabe, ali novija istraživanja ukazuju na neočekivanog saveznika u očuvanju zdravlja mozga – mikroorganizme koji nastanjuju naša usta. Studija objavljena u časopisu PNAS Nexus pokazala je da sastav oralnog mikrobioma može igrati ključnu ulogu u sprečavanju kognitivnog opadanja, a određene bakterije čak mogu doprineti boljem pamćenju i pažnji. S druge strane, prisustvo patogenih bakterija u ustima može biti rani indikator blagog kognitivnog oštećenja (MCI) i povećanog rizika od demencije i Alchajmerove bolesti.

Oralni mikrobiom čini složena zajednica mikroorganizama koji žive u ustima i igraju ključnu ulogu u zdravlju ne samo usne duplje već i celokupnog organizma. Do sada su istraživanja ukazivala na vezu između parodontitisa (upale desni) i pogoršanja kognitivnih funkcija, ali mehanizmi ove povezanosti nisu bili sasvim jasni, piše Neuroscience news.

Preporučujemo

Prema studiji koju su sproveli Ani Vanhatalo i saradnici, postoje dva glavna načina na koje oralne bakterije mogu uticati na mozak. Prvi je migracija patogenih bakterija u mozak putem krvotoka, određene bakterije mogu dospeti iz usne duplje u krvotok i potencijalno izazvati upalne procese u mozgu. Drugi je disbalans korisnih bakterija koje utiču na sintezu azot-monoksida (NO), bakterije koje redukuju nitrate imaju ključnu ulogu u proizvodnji NO, molekula neophodnog za sinaptičku plastičnost i dugoročno pamćenje. Kada su ove bakterije potisnute patogenima, može doći do kognitivnog opadanja.

Zanimljivo je da azot-monoksid igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja krvnih sudova i mozga, a njegov nedostatak može doprineti problemima sa pamćenjem i pažnjom.

U istraživanju je učestvovalo 115 osoba, od kojih je 55 imalo blago kognitivno oštećenje (MCI), što je poznat faktor rizika za demenciju i Alchajmerovu bolest. Naučnici su analizirali njihov oralni mikrobiom i uočili značajne razlike u sastavu bakterijskih zajednica.

Kod učesnika sa blagim kognitivnim oštećenjem, visoka prisutnost bakterija iz roda Neisseria bila je povezana sa boljim izvršnim funkcijama i vizuelnom pažnjom. Veća zastupljenost Neisseria bila je pozitivno povezana sa boljim rezultatima na testovima prebacivanja pažnje. Ova bakterija takođe je imala povezanost sa boljom vizuelnom pažnjom. Kod zdravih učesnika, Neisseria je imala pozitivan efekat na radno pamćenje, što je potvrđeno rezultatima testa Digit Span.

Pored Neisseria, bakterije iz roda Haemophilus, posebno Haemophilus parainfluenzae, takođe su bile povezane sa boljim kognitivnim performansama kod osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem. Ovi rezultati ukazuju na mogućnost da očuvanje zdravlja korisnih bakterija u ustima može doprineti boljem kognitivnom funkcionisanju i usporiti proces kognitivnog opadanja.

Suprotno korisnim bakterijama, određene patogene bakterije su bile povezane sa kognitivnim opadanjem i povećanim rizikom od demencije. Naučnici su otkrili da visoka zastupljenost bakterija Porphyromonas predviđa blago kognitivno oštećenje, dok bakterija Prevotella intermedia bila je povezana sa prisustvom APOE4 alela, poznatog genetskog faktora rizika za Alchajmerovu bolest.

APOE4 je poznat genetski marker koji povećava šanse za razvoj Alchajmerove bolesti. S obzirom na to da je Prevotella intermedia bila prisutnija kod osoba koje nose APOE4, moguće je da oralni mikrobiom može poslužiti kao indikator genetskog rizika za demenciju.

Jedan od najvažnijih zaključaka studije jeste da način ishrane može uticati na sastav oralnog mikrobioma i, posredno, na zdravlje mozga. Naučnici su istakli da ishrana bogata nitratima, poput mediteranske i DASH dijete, favorizuje rast korisnih bakterija povezanih sa boljim kognitivnim ishodima.

Nitrati iz hrane, koji se nalaze u povrću poput spanaća, cvekle i zelene salate, omogućavaju razmnožavanje bakterija koje proizvode azot-monoksid (NO), a samim tim podržavaju zdravlje krvnih sudova i mozga.

Ovo istraživanje otvara vrata za razvoj novih terapijskih pristupa u prevenciji kognitivnog opadanja. Prema autorima studije, moguće su intervencije koje bi podsticale rast korisnih bakterija (Neisseria i Haemophilus), a istovremeno smanjivale prisustvo štetnih bakterija poput Prevotella intermedia i Porphyromonas.

Interesantno je da ovakve intervencije ne moraju nužno uključivati lekove, poboljšanje oralne higijene, redovne posete stomatologu i ishrana bogata nitratima mogli bi igrati ključnu ulogu u očuvanju kognitivnog zdravlja.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)