Muškarci sa rizikom od kardiovaskularne bolesti suočavaju se sa propadanjem zdravlja mozga ranije nego žene

Muškarci sa faktorima rizika za kardiovaskuarnu bolest, uključujući gojaznost, suočavaju se sa propadanjem zdravlja mozga deset godina ranije – od sredine svojih 50-ih godina do sredine 70-ih – nego žene u sličnom stanju, koje su najranjivije od sredine 60-ih godina do sredine 70-ih.

Najranjivije oblasti mozga su one uljučene u obradu auditornih informacija, aspekata vizuelne percepcije, emocionalnog procesuiranja i pamćenja, sa štetnim efektima evidentnim i kod ljudi bez visokorizičnog gena APOE ε4 i kod onih sa tim genom.

Preporučujemo

Jasno je da su faktori rizika za kardiovaskularnu bolest, poput dijabetesa tipa 2, gojaznosti, visokog krvnog pritiska i pušenja, povezani sa povećanim rizikom od razvoja demencije.

Međutim, nije jasno kad bi moglo biti najbolje vreme da se interveniše putem odgovarajućeg tretmana protiv neurodegeneracije i da li se to vreme razlikuje između polova, kažu istraživači.

Studija je upotrebila podatke o 34,425 osoba iz Biobanke Ujedinjenog Kraljevstva kojima su skenirani abdomen i mozak. Prosečna starost je bila 65 godine, ali u rasponu od 45 do 82.

Riziik od kardiovaskularne bolesti je procenjen pomoću frejminghemskog algoritma, zasnovanog na godinama starosti, masnoći u krvi, sistolnom krvnom pritisku (maksimalnom arterijskom pritisku ispoljenom kad srce kontrahuje i pumpa krv, predstavljenom prvim većim brojem u očitavanju), lekovima za krvni pritisak, pušenju i dijabetesu.

Osim toga, promene u strukturi i zapremini mozga snimljene su tehnikom vokselske morfometrije (VBM) radi identifikacije uticaja kardiovaskularnig rizika, abdominalne masnoće i masnoće koja okružuje telesne organe (visceralnog adipoznog tkiva) na neurodegeneraciju mozga.

Analiza podataka je pokazala da su viši nivoi abdominalne masnoće i visceralnog adipoznog tkiva povezani sa manjom zapreminom sive mase mozga i kod muškaraca i kod žena.

Najsnažniji uticaj kardiovaskularnog rizika i gojaznosti na neurodegeneraciju mozga dešavao se deset godina ranije kod muškaraca nego kod žena i održavao se duže od dve decenije. Efekti su takođe bili jači kod muškaraca nego kod žena.

Muškarci su bili najpodložniji štetnim efektima između 55 i 74 godine starosti, a žene između 65 i 74. Visok kardiovaskularni rizik i gojaznost vodili su ka postepenom gubitku moždane mase tokom nekoliko decenija, sa podložnošću manjom u mlađem (55-) i starijem (75+) dobu, mada je bilo relativno malo učesnika bilo kog pola u tim starosnim grupama.

Važno je istaći da su povezanosti ostale, bez obzira na to da li su pogođene osobe nosile gen APOE ε4. Najranjivije oblasti mozga su bili temporalni režnjevi, u cerebralnom korteksu, spoljnjoj površini mozga. Te oblasti su uključene u procesuiranje slušnih, vizuelnih i emocionalnih informacija, kao i pamćenje – pogođene rano u razvoju demencije.

Kardiovaskularni rizik može oštetiti niz kognitivnih funkcija. Stoga faktori rizika koji se mogu modifikovati, uključujući gojaznost, zaslužuju posebnu pažnju prilikom tretiranja/prevencije neurodegenerativnih bolesti, uključujuči Alchajmerovu, primećuju istraživači.

Potrebno je agresivno tretirati kardiovaskularne faktore rizika pre 55 godina starosti u cilju sprečavanja neurodegeneracije i Alchajmerove bolesti, pored koristi od sprečavanja drugih kardiovaskularnih događaja, kao su srčani napad i moždani napad, naglašavaju istraživači.

Jedna mogućnost je prilagođavanje agenasa korišćenih za gojaznost i dijabetes tipa 2 u svrhu tretiranja Alcahajmerove bolesti. Drugi lekovi za tretman kardiovaskularne bolesti takođe obećavaju.

Ovo je opservaciona studija, tako da se ne mogu ovući čvrsti zaključci o uzroku i posledici. Istraživači priznaju razna ograničenja svojih nalaza, uključujući to da Biobanka UK nije zabeležila specifične biomarkere za Alchajmerovu bolest.

Atrofija frontalnog, parijetalnog i temporalnog regiona mozga je takođe tipična za normalno starenje, zbog čega je teško precizno razlikovati uticaj kardiovaskularnog rizika na generalno starenje i rizike za specifična neurodegenerativna stanja.

Međutim, postoje prihvatljiva biološka objašnjenja za osmotreno nervno oštećenje. Među njima su zapaljenje, centralni leptin i insulinska rezistencija, kao i slom krvno-moždane barijere.

Tretiranje kardiovaskularnog rizika i gojaznosti kod muškaraca deset godina ranije nego kod žena može biti neophodno da potencijalni kandidati ostvare terapeutsku korist u sprečavanju neurodegeneracije i kognitivnog propadanja.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)