Žene su u većem riziku od smrti zbog srčanih bolesti: Ovo su glavni razlozi za to

Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane udare i moždane udare, vodeći su uzrok smrti kod oba pola, ali žene su suočene sa posebnim izazovima u prepoznavanju i lečenju ovih stanja. Iako biološki pol i društveni rod značajno utiču na razvoj i tok bolesti, medicinske smernice i prakse često zanemaruju te razlike, što dodatno ugrožava zdravlje žena.

Kardiovaskularne bolesti se razvijaju i manifestuju različito kod žena i muškaraca. Jedan od ključnih faktora je genetska razlika: žene imaju dva X hromozoma, dok muškarci imaju po jedan X i Y hromozom. Ova genetska razlika ne utiče samo na polne karakteristike, već fundamentalno menja način na koji se kardiovaskularne bolesti razvijaju i manifestuju, piše Live science.

Preporučujemo

Dok muškarci obično imaju blokade u velikim arterijama koje se mogu lečiti stentovima ili bajpasom, žene češće imaju suženja u više arterija, bez potpune blokade. Ovo stanje, poznato kao ishemija bez opstruktivnih koronarnih arterija, izaziva bol u grudima zbog smanjenog protoka krvi. Ovaj oblik bolesti nije jednostavno dijagnostikovati niti lečiti, što žene stavlja u nepovoljniji položaj.

Osim toga, nivo markera oštećenja srca u krvi tokom ranih faza srčanog udara često je niži kod žena, što može dovesti do propuštanja dijagnoze. Studije sugerišu da su razlike u sastavu plaka u arterijama ključne: kod muškaraca plak češće puca, dok kod žena erodira, uzrokujući različite kliničke slike.

Pre menopauze, žene imaju niži rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju s muškarcima iste starosti, što se delimično pripisuje zaštitnom efektu estrogena. Međutim, nakon menopauze, ovaj rizik dramatično raste. Kod žena sa dijabetesom tipa 2, rizik od srčanog udara izjednačava se s muškarcima, čak i pre menopauze.

Pored bioloških razlika, društvene norme i rodne predrasude igraju značajnu ulogu u lečenju kardiovaskularnih bolesti. Studije su pokazale da su žene češće od muškaraca suočene sa predrasudama zdravstvenih radnika, koji njihove simptome kardiovaskularnih bolesti često ne shvataju ozbiljno. Na primer, žene s graničnim simptomima ređe dobijaju napredne dijagnostičke pretrage, poput snimanja arterija.

Još jedna zanimljiva činjenica jeste da većina žena nije svesna da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti kod žena. Nedovoljno znanje i svest o simptomima srčanog udara, koji se kod žena često razlikuju od uobičajenih (npr. bol u grudima), može dovesti do kasnog traženja pomoći. Kod žena se simptomi češće manifestuju kao mučnina, vrtoglavica, bol u vilici i ekstremni umor, što otežava postavljanje tačne dijagnoze.

Kod žena iz manjinskih rasnih i etničkih grupa, dodatni izazovi poput ograničenog pristupa zdravstvenoj nezi i socioekonomskih faktora dodatno pogoršavaju ishod. Ove žene su u većem riziku od smrti usled srčanih oboljenja zbog nedostatka resursa i rodno utemeljenih predrasuda.

Razumevanje razlika između polova ključno je za bolje prepoznavanje i lečenje kardiovaskularnih bolesti. Jedan od koraka ka smanjenju rodnih dispariteta je uvođenje specifičnih pragova za analize krvi, poput testova za troponin, koji mogu preciznije identifikovati srčani udar kod žena i smanjiti lažno pozitivne rezultate kod muškaraca.

Zanimljivo je da se nove inicijative, fokusiraju na unapređenje istraživanja ženskog zdravlja. Cilj je ne samo razumevanje uzroka razlika, već i razvijanje personalizovanih metoda lečenja koje će poboljšati zdravstvene ishode za sve pacijente.

Zdravstvene razlike između žena i muškaraca u kardiovaskularnim bolestima su značajne i zahtevaju pažnju. Biološki, društveni i kulturni faktori zajedno oblikuju način na koji se bolesti razvijaju i leče. Istraživanja i nova medicinska saznanja predstavljaju ključ za smanjenje razlika i poboljšanje zdravstvene nege za sve, bez obzira na pol i rod.

(Telegraf Nauka / Live science)