Antimikrobni peptid dobijen od krava ima potencijal da ubija hipervirulentne bakterije
Rene Flimen sa Medicinskog koledža Univerziteta Centralne Floride ima misiju da ubije bakterije otporne na lekove i njena najnovija studija je identifikovala terapiju koja može da probije sluz kojom se takve infekcije štite od antibiotika.
Studija je pokazala da antimikrobni peptid od krava ima potencijal za tretiranje neizlečivih infekcija bakterijom Klebsiella pneumoniae. Ta bakterija, obično prisutna u crevima, po pravilu je bezopasna. Postaje opasnost po zdravlje kad uđe u druge delove tela i može da izazove zapaljenje pluća i infekcije urinarnog trakta i rana.
U najvećoj opasnosti su stariji i pacijenti sa drugim zdravstvenim problemima kao što su dijabetes, kancer, bubrežna insuficijencija i oboljenje jetre. Međutim, mlađi odrasli i ljudi bez drugih zdravstvenih problema mogu da dobiju infekcije urinarnog trakta i rana od te bakterije koja se ne može tretirati postojećim antibioticima.
Preporučujemo
Ekstremna vrelina ubijaće sve više ljudi u Evropi! Naučnici o najnovijem klimatskom izveštaju
Genetske adaptacije su uticale na sastav krvi dve populacije iz Papua Nove Gvineje
Centar za kontrolu bolesti kaže da bakterije otporne na antibiotike predstavljaju sve veću globalnu zdravstvenu pretnju. Studija iz 2019. otkriva da je skoro pet miliona ljudi umrlo širom sveta te godine zbog infekcija otpornih na lekove. Veliki broj tih smrti može se pripisati K. pneumoniae jer ima stopu smrtnosti od 50% bez antibiotske terapije.
Te bakterije su otpornije na lekove kad se nalaze u biofilmu – mikroorganizmima koji su slepljeni u sluzi. Nedavne studije pokazuju da je 60-80% infekcija povezano sa tim biofilmovima, koji povećavaju otpornost bakterija na lekove.
„To je kao da bakterije navuku neki ogrtač na sebe“, kaže Flimen, čije istraživanje traži načine da se taj zaštitni ogrtač ukloni i bakterije izlože tako da ih imunosistem ili antibiotici koji trenutno ne mogu da prođu kroz biofilm ubiju. Tako je otkrila da peptidi koje proizvode krave mogu brzo da ubiju K. pneumoniae.
Utvrdila je da ti peptidi ulaze u interakciju sa vezama šećera koje održavaju sluz, razbijajući strukturu sluzi tako da mogu da uđu i unište bakterije koje više nemaju zaštitu.
"Istraživanje pokazuje da peptid poliprolin može da probije i počne da ruši sluznu barijeru za samo sat vremena nakon tretmana“, kaže Flimen.
Peptid ima još jednu prednost – kad sruši barijeru od sluzi, ubija bakterije bolje nego antibiotici u funkciji poslednjeg sredstva za tretiranje neizlečivih infekacija. Peptidi ubijaju bakterije probijajući rupe u njihovoj ćelijskoj membrani, a smrt nastupa brzo u poređenju sa drugim antibioticima koji sprečavaju rast iz unutrašnjosti ćelije.
Peptid bi takođe mogao biti korišćen kao topikalni tretman za širok spektar primena, naročito u vojsci, za tretiranje otvorenih rana na terenu. Bakterije se dele svakih 30 minuta, tako da treba reagovati brzo.
Sledeća faza istraživanja biće proučavanje biologije u osnovi efikasnosti peptida i da li bi kombinacije drugih lekova pomogle u primeni.
„Procenjuje se da će do 2050. godine bakterijske infekcije otporne na antibiotike biti najveći uzrok smrti ljudi“, kaže Flimen. „Naš rad je fokusiran na pripremu za tu bitku u postantibiotskom dobu, kad antibiotici koje uzimamo zdravo za gotovo više neće biti efikasni, što će ugroziti tretman kancera, transplantacije organa i svako savremeno medicinsko postignuće zavisno od efikasne antibiotske terapije“.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)