Razvoj novih lekova za borbu protiv superbakterija je „zabrinjavajuće mršav“

Razvoj novih lekova za borbu protiv superbakterija ostaje „zabrinjavajuće mršav“ i smanjio se za 35% u poslednjih pet godina, kažu stručnjaci, predviđajući da će se godišnji broj smrtnih slučajeva povezanih sa infekcijama otpornim na lekove širom sveta udvostručiti na osam miliona do 2050. godine.

Broj antimikrobnih projekata iz velikih farmaceutskih kompanija smanjio se 35% u poslednjih pet godina, sa 92 na 60 lekova u razvoju, kažu u neprofitnoj organizaciji AMF, baziranoj u Holandiji. Samo je pet lekova u razvoju za decu mlađu od pet godina, koja su osetljivija na infekcije.

Preporučujemo

Istraživanje i razvoj ostaju zabrinjavajuće slabi, a industrijska ulaganja su izgubila zamah, kažu stručnjaci, opisujući otpornost na lekove kao najveću pretnju po zdravstvo širom sveta, piše Gardijan.

Više od milion ljudi svake godine umre direktno usled infekcija otpornih na lekove, ali one doprinose broju od 4 miliona smrtnih slučajeva širom sveta godišnje. Očekuje se da će se oba broja udvostručiti do 2050.

Farmaceutske kompanije imaju „moralnu odgovornost“, kažu stručnjaci, napominjući da je infekcija drugi najčešći uzrok smrti pacijenata sa rakom. Nove terapije omogućavaju borbu protiv raka, ali pacijenti umiru od infekcije koja se mogla tretirati pre deset godina.

Inicijativa Fleming – nazvana po škotskom lekaru Aleksandru Flemingu koji je pre skoro 100 godina otkrio penicilin u Londonu – predviđa do 10 miliona smrtnih slučajeva usled infekcija otpornih na lekove do 2050.

GSK iz Ujedinjenog Kraljevstva predvodi antimikrobna istraživanja sa 30 projekata i jedna je od samo tri velike farmaceutske kompanije koje nastavljaju da ulažu u ovu oblast. Preostala dva velika aktera su japanske kompanije Shionogi i Otsuka, dok se američki proizvođač lekova Pfizer, u zajedničkom preduzeću sa GSK 2021. godine, povukao.

Nemamo dovoljno istraživanja u oblasti antimikrobnih lekova da bismo nadmašili otpornost, kažu stručnjaci. Najveća britanska farmaceutska kompanija, AstraZeneca, nije uključena u rangiranje jer nema portfolio antibiotika – infektivne bolesti nikad nisu bile u njenom fokusu.

Tri nedavno odobrena antibiotika i sedam drugih perspektivnih lekova u kasnoj fazi razvoja pokazuju da je moguće okrenuti bitku protiv superbakterija u korist čovečanstva, kažu stručnjaci.

U decembru je američki zdravstveni regulator odobrio oralni antibiotik Nuzolvence kalifornijske kompanije Innoviva za lečenje gonoreje, kao i lek Blujepa kompanije GSK za nekomplikovane infekcije urinarnog trakta i urogenitalnu gonoreju. To su prvi antibiotici razvijeni za lečenje ovih bolesti posle više decenija.

Ljudi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde su infektivne bolesti najjače, najugroženiji su od superbakterija otpornih na lekove. Nema vremena za gubljenje, kažu istraživači. Ograničenje prekomerne upotrebe antibiotika, uključujući u proizvodnji hrane, i odgovorno upravljanje otpadom od antibiotika takođe su važni.

Bolnice širom sveta beleže zabrinjavajući porast običnih infekcija koje su otporne na antibiotike. Jedna od šest bakterijskih infekcija potvrđenih u laboratoriji bila je otporna na antibiotike 2023. godine, sa više od 40% antibiotika koji su gubili efikasnost protiv običnih krvnih, crevnih, urinarnih i polno prenosivih infekcija između 2018. i 2023. godine, kaže Svetska zdravstvena organizacija.

Nedostatak efikasnih antibiotika je veliki izazov za društvo. Pošto tržište za nove antibiotike nije profitabilno za mnoge farmaceutske kompanije, Evropska komisija želi da uvede prenosive vaučere za ekskluzivitet koji proizvođačima antimikrobnih lekova daju dodatnih 12 meseci zaštite podataka.

Takođe, model pretplate britanskog zdravstvenog sistema na antibiotike, koji bi proizvođačima lekova garantovao dobit, trebalo bi da usvoje druge zemlje sa visokim prihodima.

(Telegraf Nauka/Guardian)