Naučnici na ivici savladavanja krvno-moždane barijere

Ljudski mozak je najzaštićeniji organ, s dobrim razlogom.

Da bi „kontrolni centar“ našeg tela bio zaštićen od patogena i toksina, mozak i kičmena moždina se nalaze u privilegovanoj izdvojenosti od ostatka tela.

Međutim, ta kula od slonovače takođe predstavlja veliku barijeru za medicinu.

Preporučujemo

Danas praktično svi lekovi sa velikim molekulima i više od 98% lekova sa malim molekulima u ljudskom krvotoku ne mogu da uđu u centralni nervni sistem zbog „zaključane kapije“ poznate kao krvno-moždana barijera, piše Science Alert.

Naučni kažu da sad imaju više šansi nego ikad ranije da prokrijumčare važne tretmane.

Istraživači sa Pensilvanijskog univerziteta su napravili jednostavan model krvno-moždane barijere u laboratoriji kako bi testirali najbolje prenosnike lekova.

Tačnije, izučavaju dostavljanje „paketa“ rastvorljivih u mastima, zvanih lipidne nanočestice, koji mogu da prođu kroz krvno-moždanu barijeru noseći proteine, antitele ili čak informacionu RNK. Ovo lipidno pakovanje takođe omogućava mRNK vakcini za kovid-19 da uđe u ćelije.

Terapije na bazi mRNK imaju veliki potencijal u tretiranju neuroloških bolesti, pošto se teorijski mogu koristiti da zamene nedostajuće proteine ili da modifikuju neispravne gene u mozgu. Međutim, prvo moraju da stignu tamo.

Izuzimajući lekove za afektivne poremaćaje, kao što su antidepresivi, neke procene kažu da je samo jedan odsto svih raspoloživih lekova aktivno u centralnom nervnom sistemu.

Radi zaobilaženja krvno-moždane barijere, neki lekovi se direktno ubrizgavaju u mozak, ali ta procesura je vrlo invazivna, i lek se ne širi lako, što ograničava njegovo dejstvo.

Godine 2015, naučnici su upotrebili zvučne talase da bi omogućili hemoterapijskim lekovima da prođu krvno-moždanu barijeru prvi put, podstičući tekuća klinička istraživanja.

Ova najnovija studija, pak, ima drugačiji pristup. Naučnici već godinama proučavaju lipidne nanočestice i njihovu sposobnost da dostave lekove do mozga, ali raniji modeli nisu mogli da izmere koliko mRNK je zaista stiglo do centralnog nervnog sistema.

Od 14 lipidnih nanočestica testiranih u laboratorijskim posudama, pet je izabrano za dalju analizu u miševima.

Ovi „paketi“ lekova – označeni fluorescentnim markerima – pokazali su visok nivo transporta preko krvno-moždane barijere. Ubrizgan u krvotok miševa, deo leka je generisao bioluminescentni signal u moždanim ćelijama koji su naučnici mogli da detektuju za samo šest sati.

Međutim, iako su neke lipidne nanočestice uspele da pređu krvno-moždanu barijeru, nije sav lek stigao u ćelije mozga.

To sugeriše da istraživači treba da budu vrlo probirljivi u pogledu dostavljača leka u budućim studijama.

Osim toga, ova platforma bi mogla biti preoblikovana u cilju izučavanja dostave lipidnim nanončesticama do i preko drugih bioloških barijera, poput krvno-placentalne barijere, radi izučavanja bolesti povezanih sa trudnoćom, i krvno-retinalne barijere, radi izučavanja bolesti mrežnjače.

(Telegraf Nauka/Science Alert)