„Sluz“ čuva mozak – i mogla bi ga štititi od starenja

Sluzavi proteini u krvnim sudovima mozga formiraju zaštitnu barijeru koja se raspada tokom starenja, pokazuju studije na miševima.

Sluzava barijera koja oblaže krvne sudove mozga možda je ključna za zaštitu ovog organa od štetnih efekata starenja.

Preporučujemo

Studija je pokazala da ta barijera propada tokom vremena, potencijalno omogućavajući štetnim molekulima ulazak u moždano tkivo i izazivajući zapaljenjske procese. Genska terapija za obnovu ove barijere smanjila je zapaljenje u mozgu i poboljšala učenje i pamćenje starijih miševa.

Nalaz baca svetlo na slabo shvaćene molekule poznate kao mucini, koji oblažu unutrašnjost krvnih sudova u telu i daju sluzavu teksturu. Mucini igraju mnoge zanimljive uloge u telu, ali donedavno nismo imali sredstva da ih proučavamo – bili su nevidljivi, kaže Karolin Bertoci, dobitnica Nobelove nagrade za hemiju sa Stenfordskog univerziteta.

Slinava barijera

Mucini su veliki proteini sa ugljenim hidratima koji formiraju veze međusobno, stvarajući supstancu punu vode, sličnu gelu. Bitni su elementi krvno-moždane barijere, sistema koji ograničava kretanje nekih molekula iz krvi u mozak.

Istraživači dugo traže načine za dostavljanje lekova iza ove barijere radi tretiranja bolesti mozga. Raniji rad je takođe pokazao da integritet barijere slabi tokom starenja, sugerišući da bi to mogla biti važna meta za terapije protiv bolesti povezanih sa starenjem kao što je Alchajmerova bolest.

Međutim, istraživači su malo znali o ulozi mucina u tim promenama dok se nisu fokusirali na sloj bogat mucinima koji oblaže krvne sudove – glikokaliks. Posmatrali su šta se dešava sa glikokaliksom u mozgu dok miševi stare. Sloj mucina u mladim krvnim sudovima je bio debeo, a kod starih miševa tanak i slab.

Otkriveno je da su mucini u određenoj klasi manje obilni kod starih miševa nego kod mladih. Naučnici su takođe pokazali da je smanjenje aktivnosti enzima potrebnih za proizvodnju tih mucina izazivalo veću propusnost krvno-moždane barijere.

Jačanje aktivnosti ovih enzima kod starih miševa smanjivalo je propusnost i popravljalo učinak u pogledu učenja i pamćenja. Stari miševi mogu biti zaboravni, ne mogu da izađu iz lavirinta kao ranije. Međutim, učinak im je bolji nakon obnavljanja mucinske barijere, kaže Bertoci.

Filter u mozgu

Ovaj rad otvara nov put za istraživače koji se bave krvno-moždanom barijerom, kaže Mišel Erikson sa Univerziteta Vašington u Sijetlu. Drugi su zainteresovani za istraživanje mogućih promena povezanih sa starenjem do kojih dolazi u glikokaliksu krvnih sudova drugih organa. Na primer, bubrezi imaju ulogu u filtriranju krvi i njihova funkcija takođe slabi tokom starenja.

Sledeće veliko pitanje je zašto su mucini tako važni za krvno-moždanu barijeru. Mogli bi funkcionisati kao filter, sprečavajući izvesne molekule da prođu kroz zidove krvnih sudova. Međutim, ovi proteini bi mogli imati i složeniju ulogu – koja bi mogla otkriti načine da se lekovi dostave preko krvno-moždane barijere.

„Čini mi se da mucini zapravo aktivno prenose neke stvari ili odstranjuju druge. Moramo otkriti šta se tu dešava“, kaže Bertoci.

(Telegraf Nauka/Nature)