Studija o hrani kao leku nije otkrila poboljšanja kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2

Studija pod vođstvom Masačusetskog instituta za tehnologiju otkriva da intenzivni program hrane kao leka ne pokazuje poboljšanu glikemijsku kontrolu kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i nesigurnom ishranom.

Ispitivano je 349 pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i ranijom prehrambenom neizvesnošću radi procene da li kratkoročni pristup opcijama zdrave israne može popraviti glikemijsku kontrolu i uticati na upotrebu zdravstvene nege, piše MedicalXpress.

Studija je fokusirana na pacijente sa dijabetesom tipa 2 i povišenim nivoima HbA1c, obezbeđujući intenzivnu podršku i snabdevanje hranom.

Preporučujemo

Pripadnici tretirane grupe (n=170) dobili su namirnice za 10 zdravih obroka nedeljno po domaćinstvu, dijetetske konsultacije, evaluacije od negovatelja, zdravstvene instrukcije i edukaciju o dijabetesu tokom godinu dana, uz godinu dana praćenja.

Kontrolna grupa (n=179) nije imala nikakve pogodnosti iz tog programa tokom prvih šest meseci.

Vrednosti hemoglobina A1C (HbA1c) su značajno opale posle šest meseci od početka programa u obe grupe (1,5% i 1,3%), što nije napravilo značajnu razliku između grupa. To može ukazivati da su vanprogramski faktori doprineli nižim nivoima šećera u krvi, mada nije jasno koji bi to faktori mogli biti.

Pristup programu jeste povećao angažovanost u pogledu preventivne zdravstvene nege. Više poseta dijetetičaru, aktivno preuzuimanje lekova na recept i samoprijavljene poboljšane ishrane su zabeležene u grupi pod tretmanom. To povećanje nije popravilo glikemijsku kontrolu u poređenju sa uobičajenom brigom i prehrambenom nesigurnošću.

Nisu primećene značajne razlike između tretirane i kontrolne grupe u pogledu holesterola, triglicerida, glukoze nakon gladovanja ili krvnog pritiska posle šest ili 12 meseci. Nije jasno zašto zdrava i sigurna ishrana i povećan pristup profesionalnoj medicinskoj pomoći nisu imali efekta ni na jednu od tih mera.

Izgleda da studija pokazuje da šteta prouzrokovana produženom prehrambenom neizvesnošću ne može lako da se popravi. Takođe sugeriše da bilo koji pokušaj da se pomogne ljudima suočenim sa prehrambenom neizvesnošću i dijabetesom ne može da se izvede samo pomoću dijete.

Prema podacima Centra za kontrolu bolesti, ljudi koji doživljavaju neizvesnost u pristupu hrani imaju dva do tri puta veći rizik od dijabetesa. Zdrava ishrana je bitna za kontrolu nivoa šećera u krvi i može doprineti sprečavanju dijabetesa tipa 2.

Hranljive namirnice mogu biti skupe ili teško dostupne individuama koje žive ispod granice siromaštva, zbog čega često ostaju zavisne od kalorija iz veoma obrađenih izvora hrane.

Za ljude koji već imaju dijabetes, kupovina zdrave hrane može biti u sukobu sa troškovima za lekove, aparate i materijale, stvarajući užasan „tretman ili ishrana“ scenario.

Iako studija nije otkrila značajna kratkoročna poboljšanja kod učesnika, problem prehrambene nesigurnosti se povećava zajedno sa porastom hroničnih bolesti povezanih sa režimom ishrane.

Programi „hrana kao lek“ dobijaju na popularnosti, sa varijacijama kao što su hrana na recept i medicinski sastavljeni obroci. Studija možda sugeriše da kratkoročna prehrambena intervencija nije dovoljna za stvaranje klinički značajne promene i da je potrebna dugoročnija prehrambena bezbednost.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)