Milioni ljudi imaju genetsku varijantu koja povećava opasnost od „implozivne“ ćelijske smrti

Ćelije umiru neprekidno u našim telima, mnoge od njih bez uzbune. Druge pod pritiskom neke infekcije dožive kolaps, a njihovi dezintegrisani ostaci dovedu imunski sistem u stanje povišenog nivoa gotovosti.

Iako su obično strogo kontrolisani, ovi procesi programirane smrti ćelija mogu se oteti kontroli, izazivajući kancer ako ćelije ne umru ili praveći previše zapaljenja ako ćelije eksplodiraju češće nego što bi trebalo.

Nedavno su istraživači identifikovali genetsku grešku koja uklanja ćelijske kočnice za nekroptozu – žestok tip programirane smrti ćelija koji obično upozorava imunski sistem na prisustvo neprijatelja, ali može izazvati preteranu zapaljensku reakciju ako nije pod kontrolom.

Preporučujemo

Istraživači u najnovijoj studiji procenjuju da se ova genetska varijanta, jednobazna promena u genskom kodiranju proteina zvanog MLKL, može pronaći kod skoro tri odsto ljudi, piše Science Alert.

Naučnici još nisu povezali tu gensku varijantu MLKL sa nekom određenom bolešću, iako su nakon karakterizacije njenih efekata u ćelijskim kulturama i životinjskim modelima uvereni da bi mogla povećati rizik od inflamatornih bolesti poput dijabetesa u kombinaciji sa drugim genetskim faktorima i faktorima životne sredine.

„Kod većine ljudi, MLKL će stati kad mu telo to kaže, ali dva do tri odsto ljudi imaju formu MLKL koja je manje osetljiva na signale za stopiranje“, kaže Sara Garniš, ćelijski biolog u Institutu za medicinska istraživanja WEHI u Melburnu.

„Iako se 2-3% ne čini kao mnogo, kad uzmete u obzir globalnu populaciju – milioni ljudi imaju kopiju ove genske varijante“.

Ta genska varijanta je nazvana S132P. Istraživači su ranije identifikovali S132P kao treću najuobičajeniju ljudsku misens varijantu u MLKL. Takođe su pokazali da se postojano akumulira u ćelijskim membranama dok se te preopterećene ćelije ne uruše sa zapaljenskim molekulima zvanim citokini.

Preispitujući globalnu bazu podataka, istraživači su otkrili da je S132P varijanta mnogo manje prisutna kod ljudi istočnoazijskog porekla, retka u afričkim i latinoameričkim populacijama, i češća kod individua aškenaskog porekla.

Takođe su identifikovali dva nosioca u australijskom registru ljudi sa bolestima povezanim sa imunskim sistemom, ali su hteli da bolje shvate kako S132P utiče na zapaljenske reakcije pre donošenja bilo kakvog zaključka.

Laboratorijski eksperimenti su pokazali kako S132P podupire nakupljanje MLKL proteina u ćelijskim membranama, doprinoseći nekroptozi. Ćelije sa tom varijantom su takođe bile sposobne da odbace hemijske instrukcije za blokiranje aktivnosti MLKL, zadržavajući sposobnost samodetonacije.

Štaviše, miševi sa dve neregularne kopije MLKL slične ljudskoj varijanti pokazali su poremećaje imunskih reakcija.

Većina ljudi nema dve neispravne kopije MLKL i miševi u studiji koji su imali samo jednu kopiju nisu pokazivali isti rizik od nekroptoze. Tako da nije nužno da su ljudi sa tom mutacijom osuđeni na loše zdravlje.

Nešto se sigurno dešava, ali je potrebno još mnogo istraživanja kako MLKL može doprineti inflamatornim stanjima, naročito s obzirom na ulogu zapaljenja kod toliko različitih bolesti u rasponu od demencije do dijabetesa, od endometrioze do astme.

„Genske promene kao što je ova obično se ne akumuliraju u populaciji tokom vremena ukoliko ne postoji neki razlog – generalno se prenose zato što čine nešto dobro“, kaže dr Garniš. „Posmatramo loše strane ove genske promene, ali takođe tražimo dobre strane“.

(Telegraf Nauka/Science Alert)