Kao u naučnofantastičnom filmu: Naučnici rekonstruisali pesmu Pink Flojda snimajući moždanu aktivnost ljudi

Tim Univerziteta Kalifornije u Berkliju dekodirao je hit „Another Brick in the Wall“

Naučnici su uspeli da rekonstruišu pesmu „Another Brick in the Wall“ benda Pink Flojd osluškujući moždane talase pacijenata, što je prvi put da je prepoznatljiva pesma dekodirana iz snimaka moždane aktivnosti, piše Gardijan. Ovaj poduhvat, piše ScienceNews, liči na događaj iz naučnofantastičnih filmova.

Naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, u SAD, nadaju se da će na ovaj način uspeti da obnove muzikalnost prirodnog govora kod pacijenata koji imaju problema u komunikaciji zbog neuroloških oboljenja poput šloga ili amiotrofične lateralne skleroze, bolesti od koje je patio slavni fizičar Stiven Hoking.

Preporučujemo

Članovi istog tima ranije su uspeli da dekodiraju govor, pa čak i u tišini zamišljene reči, zahvaljujući snimcima mozga.

- U suštini, sve te rekonstrukcije imale su robotski kvalitet. Muzika je, po svojoj prirodi, emotivna i prozodijska - ima ritam, stres, akcenat i intonaciju. Ima mnogo veći spektrum od ograničenih fonema bilo kog jezika, što daje drugu dimenziju dekoderu govora koji može da se implantuje – rekao je prof Robert Najt, neurolog Univerziteta Kalifornije u Berkliju i vođa istraživanja.

Dok je raniji rad dekodirao aktivnost u moždanim delovima za govor, oblasti koja kontroliše mala kretanja usta, vilice, jezika i grkljana, ova prati snimke iz delova mozga zaduženih za obradu zvuka.

Tim je analizirao snimke moždane aktivnosti 29 pacijenata kojima je puštana skoro trominutna pesma sa njihovog albuma „The Wall“ iz 1979. Moždana aktivnost je detektovana postavljanjem elektroda direktno na površinu njihovog mozga dok su ih spremali za operacije zbog epilepsije.

Veštačka inteligencija je korišćenja da dekodira snimke, a onda da napravi reprodukciju zvuka i reči. Iako veoma zagušena, fraza „Sve je samo još jedna cigla u zidu“ („All in all, it‘s just another brick in the wall“) se jasno prepoznaje uz ritam i melodiju pesme.

- Zvuči kao da se peva pod vodom, ali ovo je naš prvi pokušaj da ovo uradimo – rekao je Najt.

On veruje da će korišćenje boljih elektroda popraviti kvalitet rekonstrukcije.

- Prosečno su elektrode bile udaljene oko 5 milimetara, ali imali smo nekoliko pacijenata sa elektrodama udaljenim 3 milimetra i oni su to najbolje izveli. Sada kada znamo da ovo možemo da uradimo, mislim da bi korišćenje elektroda udaljenih milimetar i po, zvuk bio mnogo bolji – rekao je Najt.

Studija, koju je Najt radio sa kolegom neuronaučnikom Ludovikom Belijerom, objavljena je u žurnalu PloS Biology.

(Telegraf Nauka/Gardijan)