Sećaju se smrti i odvajanja od tela: Lekari merili moždanu aktivnost ljudi nakon zastoja srca i šokirali se

Foto: Shutterstock / RONNACHAIPARK

Skoro sat vremena nakon što im je srce stalo, neki pacijentu koji su oživljeni pomoću kardiopulmonarne reanimacije (CPR) imaju jasna sećanja na vreme kada su bili klinički mrtvi, a njihovi moždani talasi dok su bili nesvesni povezani su sa mišljenjem i pamćenjem, pokazala je istraga naučnika objavljena u žurnalu Resuscitation, a prenosi ScienceDaily.

U studiji koju su vodili istraživači sa Medicinske škole Grosman Njujorškog univerziteta, u saradnji sa 25 uglavnom američkih i britanskih bolnica, neki od preživelih nakon srčanog zastoja opisali su lucidno iskustvo koje se događalo dok su oni, na prvi pogled, bili bez svesti. Uprkos hitnom tretmanu, manje od 10 odsto od 567 proučavanih pacijenata, koji su reanimirani u bolničkim uslovima, oporavilo se dovoljno da budu otpušteni iz bolnice. Četvoro od 10 preživelih pacijenata, međutim, sećalo se da su na nekom nivou bili svesni tokom reanimacije, što nisu zabeležile standardna merenja.

Preporučujemo

Studija je takođe otkrila da je od pacijenata, kojima je mozak praćen, skoro 40 odsto uspelo je da povrati normalnu ili skoro normalnu moždanu aktivnost iz stanja kada je skoro nije bilo, a u nekim slučajevima su bili mrtvi skoro sat. EEG je pomoću elektroda zabeležila skokove aktivnosti gama, delta, teta, alfa i beta talasa, koji se povezuju sa višim mentalnim funkcijama.

Preživeli već dugo pričaju o povećanoj svesti i moćnim, jasnim iskustvima, navodi se u studiji. Tu je uključen osećaj odvajanja od tela, posmatranje događaja bez bola i nelagodnosti i preispitivanje sopstvenih akcija i veza sa ljudima. Ovo novo istraživanje pokazalo je da su ova iskustva smrti drugačija od halucijancija, iluzija, snova…

Autori studije imaju hipotezu da kada srce stane, mozak koji umire ukida sisteme inhibicije, tj. kočenja. Ovi procesi možda otvaraju pristup „novoj dimenziji realnosti“, kažu, uključujući jasno sećanje na sva sećanja od ranog detinjstva do smrti, koje se procenjuju iz perspektive moralnosti. Iako niko ne zna evolutivnu svrhu ovog fenomena, on otvara vrata sistematskom istraživanju o tome šta se dešava u mozgu čoveka kada umre“.

- Doktori su dugo mislili da je 10 minuta nakon što srce prestane da snabvdeva mozak kiseonikom, on trpi nepopravljivu štetu, ali naše istraživanje je otkrilo da mozak može da pokazuje znake električnog oporavka dugo nakon početka reanimacije. Ovo je prva velika studija koja pokazuje da bi ova sećanja i promene u moždanim talasima mogle da budu znak takozvanog iskustva smrti – rekao je dr Sem Parnija, profesor Odeljenja za medicinu Bolnice Languan Njujorškog univerziteta.

- Ova iskustva daju nagoveštaj stvarne, ali malo poznate dimenzije ljudske svesti koja se otkriva u vreme smrti. Ova otkrića mogu da nas vode do novih načina za restartovanje srca kako bi se sprečile povrede mozga – dodao je on.

Istraživanje nazvano svesnost prilikom reanimacije ili AWARE-II pratilo je 567 muškaraca i žena koji su imali srčani zastoj u bolnici od maja 2017. do marta 2020. u SAD i Britaniji. Samo hospitalizovanim pacijentima je tokom reanimacije merena moždana aktivnost dok su neki o svojim sećanjima iz vremena reanimacije sami govorili.

Autori studije su zaključili da njihovo istraživanje niti dokazuje realnost, niti tumači značenje iskustva koje su pacijenti imali u vreme smrti i oživljavanja, ali da su potrebna dalja ispitivanja ovog fenomena.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)