Dr Arso Vukićević za Telegraf Nauku: Veštačka inteligencija može da pomogne u smanjenju broja povreda na radu

Intervju sa rukovodiocem projekta AI4WorkplaceSafety ili Primena veštačke inteligencije za unapređenje bezbednosti na radu, koji je finansira Fond za nauku Republike Srbije

Mnogi svetski stručnjaci 2024. okarakterisali su kao „godinu veštačke inteligencije (AI)“. To i ne čudi jer je ona u poslednje vreme sveprisutna – u istraživanjima, u industriji, u programima... Ipak, veštačka inteligencija nije samo nešto daleko, nešto što se istražuje u dalekom svetu, već se njom bave i stručnjaci u Srbiji. Primer toga je što Fond za nauku Republike Srbije ima Program za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije u okviru koga finansira 12 projekata.

Jedan od tih projekata je AI4WorkplaceSafety ili Primena veštačke inteligencije za unapređenje bezbednosti na radu. U intervjuu za Telegraf Nauku dr Arso M. Vukićević, rukovodilac tog projekta i viši naučni saradnik i docent Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, objasnio je šta su glavni uzroci povreda na radu, kako AI može da ih spreči, kako su razvili ideju…

Preporučujemo

• Šta ste identifikovali kao glavne uzroke povreda na radu?

- Povrede na radu predstavljaju glavni uzrok odsustva s posla u svetu, što za posledicu ima velike troškove za privredu i zdravstveni sistem. Konkretno, neki od glavnih uzročnika povreda na radu jesu nenošenje lične zaštitne opreme i što se nepravilno obavljaju repetativni radni zadaci – čija prevencija zahteva objektivno i blagovremeno uočavanje nebezbednih postupaka radnika. Trenutna praksa manuelnog izveštavanja i nadzora radnika se pokazala kao neefikasna u proizvodnoj industriji, posebno ako se u obzir uzmu veličine fabričkih hala i broj radnika u fabrikama. Dakle, cilj ovog projekta bio je primena veštačke inteligencije za bolje razumevanje i detekciju prethodnika povreda na radu.

• Kako ti AI algoritmi funkcionišu i sprečavaju povrede na radu?

- Tokom projekta razmatrana su dva reprezentativna problema iz oblasti bezbednosti na radu: inspekcija upotrebe lične zaštitne opreme i prepoznavanje nebezbednih postupaka pri transportu tereta ručnim kolicima. Polazeći od industrijskih standarda koji propisuju vrstu lične zaštitne opreme, poput šlema, maske, prsluka, rukavica, čizama…, koju treba nositi – razvijen je algoritam za proveru upotrebe propisane zaštitne opreme. U te svrhe, korišćeni su algoritmi dubokog učenja za 1) za estimaciju poze čoveka na dvodimenzionalnim slikama i snimcima, i 2) analizu regija u cilju provere upotrebe zaštitne opreme. Što se drugog razmatranog problema tiče, on je analiziran iz više aspekata i uključivao je analizu pokreta, tj. trodimenzionalnu rekonstrukciju tela čoveka iz monokularnih slika, čijom analizom geometrijskog oblika je moguće izvršiti klasifikaciju posmatranog pokreta na bezbedne i nebezbedne. Osim geometrijskih ergonomskih parametara, koji se računaju iz rekonstruisanih položaja tela radnika, studija je uključivala i ispitivanje korelacije nebezbednih postupaka sa psiho-fizičkim stanjem zaposlenih u toku radnog vremena upotrebom nosivih senzora za merenje sila, engl. EEG i EMG signala. Kompletna lista objavljenih rezultata dostupna je na sajtu projekta AI4WorkplaceSafety.

• Koliko dugo se bavite sličnim istraživanjima i kako ste došli na ideju da iskoristite veštačku inteligenciju za poboljšanje uslova na radnom mestu?

- Radom na multidisciplinarnim istraživanja se bavim od početka svoje akademske karijere. Interesuju me primarno primenjena istraživanja, pa su teme istraživanja tokom vremena varirale od industrijskih primena do medicinskog inženjeringa i robotike. Konkretno, na ovom projektu se prepliću računarska vizija, što je moja uža oblast interesovanja, ergonomija, bioinženjering, obrada i analiza signala, medicina... Ideje su potekle iz privrede, tokom razgovora sa inženjerima bezbednosti na radu u fabrikama u Kragujevcu i Gornjem Milanovcu, uvidom u aktuelne trendove u naučnoj literaturi i tržištu softverskih rešenja, kao i razgovorom sa ostalim članovima projektnog tima.

• Koliko Vaš tim ima članova i kako delite obaveze, ko je za šta zadužen?

- Projektni tim čine istraživači sa Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu (kontakt: prof. Arso M. Vukićević), Fakulteta organizacionih nauka (kontakt: prof. Miloš Milovanović) i Medicinskog fakulteta (kontakt: prof. Petar Milovanović) Univerziteta u Beogradu. U pitanju je mlad tim sa dosta iskustva u implementaciji velikih nacionalnih i međunarodnih projekata iz oblasti kompjuterske vizije, interakcije čovek-računar, neuroergonomije, industrijskog inženjerstva i biomedicine. Veliki doprinos dale su i kolege sa Elektrotehničkog fakulteta (kontakt: prof. Kosta Jovanović) u Beogradu, sa kojima smo nastavili odličnu saradnju u oblasti primene veštačke inteligencije i robotike u procesu reciklaže na tekućem projektu koji je takođe podržan od strane Fonda za nauku (detalje možete videti na stranici našeg projekta).

• Nedavno je veliki broj radnika završio u bolnici zbog isparenja lepka u jednoj fabrici. Teoretski govoreći, da li bi vaš projekat mogao da spreči ovakve nesreće u fabrikama?

- Nemam precizan uvid u informacije šta je uzročnik te konkretne nezgode na radu, pa bih se sudržao od komentarisanja. Ponovio bih da samo mi razmatrali dva konkretna problema (uzroka povreda), koja se tiču ljudskog faktora – a to su: nebezbedno izvršavanje radnog zadatak od strane operetera, i nenošenje lične zaštitne opreme. U svetu postoje softverske firme koje na bazi veštačke inteligencije razvijaju rešenja za probleme o kojima diskutujemo. To je jedan od potencijalnih narednih koraka na kome radimo, bilo je interesovanja i iz inostranstva za saradnju u razvoju, kao i iz privrede kao potencijalnih korisnika takvih rešenja.

• Vaš projekat je odabran u okviru Programa za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije Fonda za nauku i dobili ste budžet od skoro 200.000 evra. Koliko je takva podrška važna i da li je dovoljna?

- Podrška državnih fondova je važna i srazmerna standardu u Srbiji. Proces razvoja nauke u Srbiji je dug, i finansije su samo jedan od problema koji, na sreću, istraživači mogu delom rešiti i sami. Pored Fonda za nauku na raspolaganju su i drugi državni fondovi poput Fonda za inovacionu delatnost i brojni evropski fondovi. U tom smislu, za kompetitivne istraživačke timove ima dovoljno mogućnosti da obezbede sredstva za svoj rad. Jedan od ciljeva treba da nam bude i jačanje saradnje sa privredom – da radimo primenjiva istraživanja, koja će finansirati i privatni sektor; kao što je to slučaj na svetskim univerzitetima na koje želimo da se ugledamo po standardu. Njihove finansije i rezultati su posledica njihovog načina funkcionisanja - profesionalnog menadžmenta, internacionalne orijentacije i pozitivne selekcije prilikom zapošljavanja, okrenutosti privredi i komercijalizaciji istraživanja. Tako da u Srbiji ključne prepreke često nisu finansijske.

• Koliko su ovakvi projekti podrške naučnicima važni za razvoj nauke u zemlji?

- Ovo je bio prvi specijalizovani poziv Fonda za nauku iz oblasti veštačke inteligencije u Srbiji. Drago mi je da smo prepoznati među 12 vodećih istraživačkih timova iz te oblasti, koja je trenutno veoma aktuelna u svetu. Nama je od velike koristi bila nabavka hardvera potrebnog za rad iz oblasti veštačke inteligencije. Iako su se u međuvremenu kapaciteti učetvorostručili, prvi korak napravljen zahvaljujući sredstvima sa projekta Fonda za nauku je bio ključan. Verujem da je sličan pozitivan rezultat podrške Fonda zabeležen i kod preostalih 11 finansiranih projekata.

(Telegraf Nauka)