Decu su drogirali, pa ubijali u čast bogova: Toksikološka analiza mumija utvrdila koje narkotike su im davali

Kapakoča, žrtvovanje dece i devojaka bogovima, bio je jedan od najsvetijih rituala u carstvu Inka. Najnovije toksikološke analize mumificiranih ostataka osoba žrtvovanih u planinskim svetilištima otkrile su koje su im psihoaktivne supstance davane pred smrt.

Deca i devojke žrtvovani su jer se verovalo da postaju posrednici između živih ljudi i sveta bogova, a važan deo rituala bio je drogiranje žrtava jer se smatralo da to pojačava njihove proročke sposobnosti, piše Phys.org.

Preporučujemo

Iako je upotreba psihoaktivnih biljaka kod Inka zabeležena u istorijskim izvorima, relativno se malo zna o supstancama koje su konzumirane tokom kapakoče.

- Ranije analize su dale ili negativne rezultate ili su bile prvenstveno usredsređene na lišće koke – objasnila je dr Dagmara Soha (Dagmara Socha), glavna autorka studije i stručnjak sa Univerziteta u Varšavi.

Očuvana tela žrtvovanih ljudi pružaju jedinstvenu priliku da se ovo istraži jer se hemikalije ugrađuju u keratinske strukture kose i noktiju, čineći ih prepoznatljivim putem toksikološke analize.

- Naš cilj je bio da identifikujemo širi spektar psihoaktivnih supstanci koje su davane deci i da utvrdimo da li bi obrasci njihove upotrebe mogli pružiti nove uvide u to kako su se ceremonije kapakoče izvodile na različitim lokacijama. Najnoviji napredak u toksikologiji sada omogućava identifikaciju niskih koncentracija takvih supstanci – rekla je Soha.

Istraživački tim je sproveo toksikološku analizu na uzorcima kose i noktiju osam mumija sa nekoliko planina u Peruu i Argentini, koje predstavljaju širok raspon praksi žrtvovanja širom carstva Inka. Njihovi rezultati objavljeni su u žurnalu Antiquity.

U svim mumijama identifikovali su kokain, što potvrđuje da su sve osobe žvakale lišće koke. Lišće koke igralo je važnu ulogu u religijskim verovanjima kao dar bogovima, ali je takođe moglo služiti i kao sredstvo za ublažavanje visinske bolesti i umora tokom dugih i napornih putovanja dece uz planinu.

U četiri mumije pronašli su i dokaze o konzumiranju alkohola, verovatno kukuruznog piva čiča (chicha), za koje je iz istorijskih zapisa poznato da je davano deci kako bi im se otupela čula i kako bi se umirila tokom završne faze rituala.

- Jedno od najintrigantnijih otkrića odnosi se na čuvenu Damu od Ampata, poznatu i kao Ledena Devica ili Huanita, kod koje smo otkrili tragove harmina. Harmin je alkaloid povezan sa vrstama iz roda Banisteriopsis, jedne od glavnih biljaka koje se tradicionalno koriste u napitku ajavaska (ayahuasca). To može ukazivati na to da je napitak koji sadrži harmin imao specifičnu ulogu u ceremonijama povezanim sa ovom konkretnom svetom planinom – rekla je Soha.

Ovi nalazi pokazuju da su postojale jasne razlike u supstancama koje su davane svakoj žrtvovanoj osobi, što sugeriše značajne varijacije u načinu na koji se kapakoča sprovodila širom carstva. Čini se da su ritualni obredi bili prilagođeni lokalnim religijskim tradicijama, kao i božanstvima ili svetim mestima koja su bila obuhvaćena ritualom.

- Pet stotina godina nakon što su ova deca žrtvovana tokom jednog od najvažnijih rituala Inka, nove tehnologije nam omogućavaju da otkrijemo detalje o njihovim životima i religijskim praksama Inka. Ono što primećujemo jeste da kapakoča nije bila jedinstven, standardizovan ritual, već se čini da su je Inke prilagođavale različitim kultovima i lokalnim religijskim tradicijama - zaključila je Soha.

(Telegraf Nauka/Phys.org)