Ronioci otkrili sidro iz kamenog doba na dubini od 20 metara? „Ovo je neverovatno uzbudljivo“

Oko pet kilometara od obale, u delu mora sa snažnim strujama i talasima, nalazi se Hespriholmen, ono što arheolozi nazivaju najčuvenijim arheološkim nalazištem iz kamenog doba u zapadnoj Norveškoj, piše Forskning.no, sajt Istraživačkog saveta Norveške.

- To su zaista opasne vode i neobično mesto za boravak – rekao je arheolog Arild Skjeveland Vivos iz Pomorskog muzeja u Stavangeru.

Preporučujemo

Ovde su ljudi veslali pre između 5.000 i 9.000 godina kako bi odlomili velike blokove zelenog kamena, od kojih su kasnije pravili lepe, a vremenom i funkcionalne sekire.

- Ovo je mesto koje su mogli da posete samo kada je bilo malo vetra i talasa – rekao je Vivos.

Sam kamenolom zelenog kamena otkriven je 1923. godine. Sada se ovo mesto ponovo istražuje – ovog puta i pod vodom. I arheolozi su pronašli nešto sasvim posebno.

Gomila otpada i kamen sa žlebom

Na vrhu gomile otpada iz najvećeg kamenoloma na ostrvcetu, na dubini od 20 metara, istraživači su prošle godine otkrili kamen sa jasnim žlebom koji ide oko celog kamena.

Pre nekoliko nedelja bili su tamo ponovo i ovog puta su vezali uže oko kamena i izvukli ga.

- Delovao je veoma uravnoteženo. Lako ga je bilo izvući običnim užetom – priča Vivos.

Kamen teži preko 30 kilograma. Dakle, pretežak je da bi bio teg za ribarsku mrežu.

- Potpuno sam uveren da je ovo imalo funkciju sidra – kaže Lejf Inge Ostvejt iz Univerzitetskog muzeja u Bergenu.

Ostvejt već dugi niz godina radi sa zelenim kamenom sa Hespriholmena i rukovodilac je istraživanja zajedno sa Vivosom.

- Ovakav nalaz na bilo kom drugom mestu ne bi bio toliko neverovatan. Ali kada se nalazi ovde, u gomili otpada iz kamenoloma iz starijeg kamenog doba, onda nemam sumnje – rekao je.

Ako je to tačno, onda je ovo sidro najstarije poznato sidro u Norveškoj.

A možda i na svetu, navodi se u tekstu koji je potpisala Ida Irene Bergstrom.

Sredozemlje i bronzano doba

Najstarija pouzdano datirana kamena sidra koja poznajemo potiču iz bronzanog doba i pronađena su u Sredozemlju.

- Zaista smo uzbuđeni. Smatramo da je ovo neverovatno uzbudljiv nalaz – rekao je Vivos.

- To se mora objaviti i proći stručnu recenziju pre nego što možemo bilo šta sa sigurnošću da tvrdimo. Ali mi smo ekipa iz cele južne Norveške sa stručnim znanjem o kamenom dobu pod vodom. Niko od nas nije video ništa slično. Ovo je vrlo posebno – dodao je istraživač.

Hajn Bjerk je profesor Muzeja nauke NTNU. Kameno doba duž obale je njegova specijalnost.

Bjerk nije uključen u istraživanja na Hespriholmenu, ali je video slike kamena sa žlebom.

Ni on ranije nije video ništa slično.

- To je prilično uzbudljivo. I veoma neuobičajeno. Ali na osnovu mesta na kojem je pronađen, odnosno činjenice da je ležao baš tu, verujem da to jeste sidro iz kamenog doba – rekao je on.

- Ovde je vreme nezgodno i morali su da pristanu plovilima sasvim blizu obale da bi ukrcali kamen. Tada je verovatno bila velika pomoć imati neki oslonac – dodao je.

Inače, čamci u kamenom dobu nisu imali sidra, ističe Bjerk. Naselja se sistematski nalaze na plažama gde je lako izvući čamce, objašnjava on. Ali odlazak po zeleni kamen morao je biti sasvim posebna aktivnost.

- I da su imali potrebu da tamo borave i imaju nešto što bi služilo kao protivteža, to je vrlo verovatno – rekao je Bjerk.

U Danskoj su pronađeni izdubljeni čamci (monoksili) iz kamenog doba. U Norveškoj nemamo tragove čamaca iz tog perioda. Ali zato imamo mnogo tragova života na moru.

Novootkriveno sidro je sada još jedan takav trag.

Kakvi su čamci pravljeni

Dugo se među arheolozima raspravljalo o tome kakve su čamce ljudi kamenog doba u Norveškoj mogli da koriste. Arheolozi na zapadu Norveške ipak su prilično sigurni u svoju tvrdnju.

- Kožni čamci bili su uobičajeni duž norveške obale. Ima nešto u vezi sa plovnošću na otvorenom moru u ovim oblastima – kaže Ostvejt iz Univerzitetskog muzeja u Bergenu.

Običan izdubljeni čamac imao bi problema da stigne do Hespriholmena i nazad. Kožni čamac, s druge strane, tipa za koji znamo da su ga, na primer, Inuiti pravili dalje na severu, mogao bi to bez problema, smatra on.

Ali do Hespriholmena možda se plovilo i pomoću neke vrste splava.

Prenosile su se velike količine drva i alata – ogromno kamenje za klesanje – da bi se odvojio zeleni kamen. Zatim su se teški blokovi zelenog kamena morali prevesti nazad na kopno. Sve to se moralo utovarati i istovarati sa plovila po manje ili više nemirnom moru.

Pored sidra, arheolozi su pronašli i velike količine takvog kamenja za klesanje tokom poslednjih krugova ronjenja oko ostrvceta. Ono je od posebno teške vrste stene i dopremljeno je sa kopna.

- Niko od nas nije video tako veliko kamenje za klesanje – kaže Vivos iz Pomorskog muzeja u Stavangeru. - Prosto je neverovatno da su ljudi iz kamenog doba imali znanje i tehnologiju da stignu bezbedno tamo i nazad, i to sa tako velikim teretom.

Cilj istraživanja Hespriholmena je zapravo da se proceni koliko su ljudi kamenog doba zapravo odneli zelenog kamena odatle. Uz pomoć napredne tehnologije norveške kompanije NORBIT, arheolozi su mapirali nalazište i napravili 3D modele. Između ostalog, Ostvejt se bavi proračunima.

Ogromne količine materijala

Još 1987. procenjeno je da je sa Hespriholmena izvađeno oko 430 kubnih metara zelenog kamena. To odgovara između 30 i 40 velikih kamiona materijala.

- Još nemamo konačne brojke, one će tek doći. Ali verujemo da je to znatno više – kaže Ostvejt. – To govori o tome koliko je zeleni kamen bio važan u tom društvu.

Sekire napravljene od zelenog kamena pronađene su u naseljima od Sognefjorda do Agdera i na nekim mestima u istočnoj Norveškoj. Arheolozi veruju da su one mogle biti važne u društvenom životu kao pokloni i simboli statusa.

Na velikom iskopavanju na Bomlu pre 10–12 godina, Ostvejt je pronašao nekoliko tona zelenog kamena. Interesovanje za izračunavanje koliko su kamena zapravo uzeli počelo je tada.

- To je ključ za razumevanje komunikacije i tipova društva u to vreme, kao i značaja ovih sekira – kaže on.

Hespriholmen je verovatno prvo bio raj za morske ptice i morske sisare, veruje Vivos.

- Ljudi su ovde pecali, lovili sisare i možda sakupljali jaja na ovom ostrvcetu. I onda su pronašli ovaj izvor zelenog kamena – rekao je on. - Da je neko otkrio da treba kopati kamen sa ostrvceta koje se nalazi daleko na moru, to je prilično ludo. A da su se vraćali stotinama generacija... To stavlja stvari u perspektivu za nas u vremenu kada se razvoj odvija tako brzo.

(Telegraf Nauka/Forskning.no)