Pronađeno „zarđalo blago“ - najveća zbirka gvozdenih šipki u Evropi iz gvozdenog doba

Analiza „zarđalog blaga“ iskopanog tokom industrijske ekstrakcije šljunka u Dajnhamu u Austriji predstavlja najveći pronalazak preistorijskih gvozdenih šipki u Evropi, ukazujući na proizvodnju gvožđa i trgovinu tokom gvozdenog doba u dosad neviđenom obimu.

Tokom kasnog gvozdenog doba u periodu latenske kulture (od sredine 5. do 1. veka pre nove ere) Evropa je doživela ogroman porast proizvodnje gvožđa, a velike količine i različite vrste gvozdenih predmeta postale su uobičajene širom kontinenta.

Preporučujemo

Uprkos znanju da se gvožđe proizvodilo u specijalizovanim centrima, tačna razmera trgovine je slabo poznata jer gvozdeni poluproizvodi često promaknu pažnji pronalazača i teško ih je precizno datirati.

Stoga je otkriće brojnih dvostrano zašiljenih gvozdenih predmeta tokom iskopavanja šljunka duž reke Dunav obezbedilo jedinstvenu priliku za istraživanje obimne preistorijske proizvodnje i trgovine gvožđem.

„Čudo je da najveći nalaz preistorijskih gvozdenih šipki u Evropi nije završio kod trgovaca starim gvožđem, već je prijavljen austrijskoj upravi za kulturnu baštinu“, kažu naučnici.

Tona gvožđa iz gvozdenog doba

Pronalazak je analiziran i njegova starost je određena metodom radioaktivnog ugljenika - radi o velikom skupu gvozdenih šipki iz latenskog perioda. Sastavljen od najmanje 500 gvozdenih poluproizvoda teških više od jedne tone, nalaz iz Dajnhama predstavlja najbogatiju zbirku šipki iz gvozdenog doba trenutno poznatu u Evropi.

Verovatno izgubljeno prilikom brodoloma, gvožđe je možda transportovano niz Dunav radi trgovine, što ističe sposobnost kasnijih preistorijskih centralnoevropskih društava za obiman, organizovan brodski prevoz u unutrašnjosti kontinenta.

Glavna destinacija gvozdenih šipki ostaje nepoznata, ali su verovatno napravljene u Bavarskoj, gde je pronađeno nekoliko lokacija za obradu gvožđa u blizini čuvenih velikih utvrđenih naselja iz gvozdenog doba.

Razmere jednog tovara

„Gvozdeni poluproizvodi pronađeni u Dajnhamu teški su oko jednu tonu, što je dovoljno da se napravi otprilike 500 mačeva sa prosečnom težinom od 1,5 do 2 kg. Čak i ako uzmemo u obzir gubitak materijala tokom izrade, gvožđe iz Dajnhama bilo bi dovoljno da se oružjem opremi velika grupa ratnika“, kažu stručnjaci.

Vrednost ovog tovara je stoga morala biti ogromna. Latenski period je poznat po velikim ostavama zlatnih novčića, kao što su 443 novčića ukupne težine 3,7 kg zlata, pronađena na lokaciji Manhing u Bavarskoj. Manhing se nalazi u blizini velike rudarske oblasti, odakle je moglo poticati gvožđe.

Ovi novčići bi po vrednosti mogli biti ekvivalentni toni gvožđa, tako da je moguće da su transakcije ovih razmera bile olakšane sve većom monetizacijom tokom latenskog perioda.

„Neverovatno je da je tolika količina gvožđa transportovana odjednom i bila dostupna u okviru jedne transakcije u kasnom gvozdenom dobu. Ovaj pronalazak demonstrira povećane kapacitete za proizvodnju gvožđa u 3. i 2. veku pre nove ere u regionu Dunava“, zaključuju naučnici.

(Telegraf Nauka/Phys.org)