Srpski grad povezuje Teodora Hercla i rabina Alkalaja

Vest da su posmrtni ostaci babe i dede Teodora Hercla, utemeljivača političkog cionizma, preneti iz Srbije u Izrael i sahranjeni u Jerusalimu na državnoj ceremoniji u sredu 5. avgusta 2026. privukla je veliku pažnju javnosti u našoj zemlji.

Razlog te pažnje je što mnogi nisu znali kakve veze čovek koga nazivaju „modernim Mojsijem“ ima sa Srbijom.

Preporučujemo

A veza Teodora Hercla i Srbije je mnogo.

Porodica Hercl dugo je živela u Zemunu, gde su na jevrejskom groblju donedavno i počivali Simon Lajb Hercl i Rivka Hercl. I kao što su Herclovi ostavili trag u Zemunu, i Zemun je ostavio trag na ovoj porodici. Posebno zato što je čuveni zemunski rabin Jehuda Alkalaj, idejni tvorac cionizma, bio blizak prijatelj Simona i Rivke Hercl, a veruje se da je i venčao roditelje Teodora Hercla – Jakoba i Žanet, kao i da je i značajno uticao na njegove ideje (iako oko ovoga postoje sporovi među istoričarima).

„Bogata je plejada velikana (Gedolej Jisrael) u dugoj istoriji jevrejskog naroda. Tu spada i svetli lik zemunskog rabina Jehude ben Šelomo Haj Alkalaja. Nezavisno, a delom i pre Mosesa Hesa, Leo Pinskera, Cvi Kalisera i Samuel Mohilevera, bio je protagonista jevrejskog nacionalnog preporoda“, napisao je Aleksandar Štajner u tekstu za Jevrejski almanah 1968/70, 55-66, i dodao:

„Rav Alkalaj se, već 70 godina pre Bazelskog programa (1897) u svojim napisima, rečju i delom, zalaže za obnovu i izgradnju Erec Jisraela. Devedeset godina pre Balfurove deklaracije (1917) on je shvatio potrebu i značaj diplomatske aktivnosti. Njegov praktični duh zagovara osnivanje opšteg jevrejskog fonda Cedaka klalit (opšte darivanje) za otkup zemljišta, oko 60 godina pre osnivanja Keren Kajemet Lejisrael (1901) i drugog fonda za investicije na bazi Maaser (desetine) (1868), 52 godine pre osnivanja Keren Hajesoda (1920). Među prvima u novom veku se zalaže za obnovu jevrejske svetovne kulture i za pretvaranje svetog jezika u živi narodni jezik. U svojoj prvoj knjizi ‚Šema Jisrael‘ (Čuj, Izraele, 1834) 62 godine pre knjige dr Teodora Hercla ‚Der Judenstaat‘ (Jevrejska država, 1896) izlaže u osnovi istovetnu misao o neophodnoj potrebi i neosporivom pravu naroda na život u zemlji praotaca. Nema sumnje, Rav Alkalaj spada u red malobrojnih mislilacai pokretača jevrejske nacionalne renesanse.“

Kako navodi, porodično ime Alkalaj pojavljuje se na Balkanu u 15. veku, a ta sefardska falimilija je poreklom iz Alkale u Kastilji. Ispred progona inkvizicije pobegla je iz Španije u Solun 1492. Jehuda Alkalaj rođen je u Sarajevu 1789, a posle studija mu je ponuđen „čast hahama i učitelja jevrejske škole u Zemunu“, gde je živeo pola veka, od 1825. do 1874.

„Jehuda Haj Alkalaj, kao savremenik značajnih događaja u svetu, mogao je da posmatra dejstvo Francuske revolucije, kao i pokreta za oslobođenje balkanskih naroda od turskog jarma. Prvi srpski ustanak je veoma mnogo uticao na njegov misaoni svet. Potlačeni položaj njegove jevrejske sredine stimulativno je delovao na borbenost i buduće akcije zemunskog rabina“, napisao je Štajner.

U to vreme među jevrejskim doseljenicima u Zemun nalazila se i porodica Hercl.

„Rasuđivanje nekih istoričara se čini opravdanim (ne postoji dokumentacija) da su shvatanja rabi Alkalaja, posredno, u bitnoj meri doprinela koncepciji dra Teodora Hercla. Kao mladi intelektualac Hercl je smatrao da je jevrejstvo kategorija koja izumire i koja će ubrzo nestati među drugim narodima. Doživeo je preobražaj tek u svoje zrelo doba. Na taj preokret presudan uticaj je imala poznata Drajfusova afera 1894. godine“, naveo je Štajner i dodao:

„Otac dr Teodora Hercla, Jakov, rođen je u Zemunu. Ded, Simon Jehuda Hercl, bio je jedan od učenika i sledbenika zemunskog hahama. Često je posećivao svog sina i unuka u Budimpešti. Pričao je o životu i radu, o idejama rabi Alkalaja u vezi sa organizacijom naseljavanja, kongresom, diplomatskim pregovorima, pozivima vladarima za podršku, pregovorima sa sultanom o večnom zakupu Palestine, Šekelom, nacionalnim fondom, osnivanjem. banke, zajmom. Godinama je Teodor slušao reči svog dede. Bilo mu je devetnaest godina kada je ded umro. Ne čini li se logičnom pretpostavka da je životni put Jehude Haj Alkalaja u datom momentu imao veliki uticaj na dra Teodora Hercla?“

Kako se navodi, Jehuda Haj Alkalaj je u 75. godini, posle pola veka službe, napustio Zemun i otišao u Jerusalim, gde je proveo poslednjih pet godina.

Teodor Hercl rođen je 1860. u Budimpešti, gde su se njegovi roditelji preselili iz Zemuna. Kasnije su stigli u Beč, gde je Teodor sa 24 godine doktorirao prava, a radio je kao novinar i pisac. Samo godinu dana nakon Drajfusove afere objavio je knjigu Država Jevreja, a ubrzo i osnovao Cionističku organizaciju, sazvao je Prvi cionistički kongres u Bazelu 1897. i pretvorio ideju o jevrejskom nacionalnom opredeljenju u organizovani politički pokret. Teodor Hercl preminuo je u Beču 1904. sa samo 44 godine. U testamentu je tražio da jednog dana bude sahranjen u Jerusalimu i želja mu je ispunjena 1949, godinu dana po osnivanju Izraela.

(Telegraf Nauka)