Dečak se nije smrzao do smrti, već… Forenzička analiza i skeniranje otkrili nešto neobično o mumiji sa Ploma

Mumija dečaka sa planine Sero El Plomo otkrivena je 1954. godine na nadmorskoj visini većoj od 5.400 metara. Njegova smrt uglavnom se pripisivala hipotermiji, tj. smrzavanju do smrti tokom ceremonija drevnih Inka na visokim nadmorskim visinama, saopštio je Univerzitet u Valensiji.

Međutim, forenzička analiza i pregled mumije sa Ploma pomoću kompjuterske tomografije (CT) otkrili su dokaze kranijalne traume zadobijene u okviru ritualnog žrtvovanja zvanog kapakoča.

Preporučujemo

Kapakoča je bila jedna od najvažnijih ceremonija Tavantisujua, što je kečuanski naziv za carstvo Inka. Tokom ovih ceremonija, deca i mlade žene birani su da budu prinetni kao žrtve svetim planinama, ili „apuima“, kao deo procesa koji je ispreplitao žrtvovanje, hodočašće, političku moć, religiju i imperijalnu ekspanziju.

Istraživanje, koje su vodili Veronika Silva Pinto, doktorantkinja na Odeljenju za praistoriju, arheologiju i antičku istoriju Univerziteta u Valensiji, i Domingo C. Salazar-Garsija, vanredni profesor na istom odeljenju i mentor doktorske teze Silve Pinto, rekonstruiše ritualna hodočašća koja su trajala po nekoliko meseci. Studija datuje tri individue u 15. vek i pokazuje da Kapakoča nije bila samo ceremonija na visokim planinama, već dugotrajni državni ritual tesno povezan sa političkom i simboličkom ekspanzijom Tavantisujua širom južnih Anda.

- Ova studija nam je omogućila da ponovo ispitamo izuzetno važne kontekste kulturne baštine primenjujući nova istraživačka pitanja, nove tehnologije i etičke kriterijume konzervacije. U slučaju dečaka sa planine Sero El Plomo, dokazi su nas podstakli da preispitamo tumačenje koje je bilo prihvaćeno decenijama i da predložimo drugačije objašnjenje za okolnosti njegove smrti – rekla je Veronika Silva Pinto.

Članak takođe ponovo procenjuje slučaj planine Sero Esmeralda, gde su prethodna istraživanja sugerisala da su dve mlade žene umrle usled davljenja. Nove analize ne podržavaju ovu hipotezu. Tragovi primećeni na njihovim vratovima pre ukazuju na kompresiju izazvanu tekstilom ili odećom, dok je CT skeniranje pokazalo da su podjezične kosti netaknute, da su ostale u svom anatomskom položaju i da ne pokazuju ni prelome, ni pomeranja. Istovremeno, studija objavljena u Science Advances, priznaje da se tačan uzrok smrti ne može konačno utvrditi zbog promena koje su nastale nakon otkrića ostataka, kasnijih obdukcija i gubitka određenih anatomskih struktura.

Istraživanje je kombinovalo kompjuterizovanu tomografiju, bioantropološke i forenzičke analize, dermatologiju, histologiju, biomehaničko modelovanje, analizu konačnih elemenata, analizu stabilnih izotopa i radiokarbonsko datovanje.

Prema rečima Dominga C. Salazar-Garsije, mentora doktorskog istraživanja Silve Pinto, jedan od ključnih doprinosa studije je upotreba izotopske analize.

- Stabilni izotopi pružaju izuzetno detaljne informacije o životima ljudi u prošlosti, naročito o ishrani, kretanju i promenama koje su se desile tokom poslednjih meseci života – rekao je on.

(Telegraf Nauka/Universitat de València)