Jedna smrt, jedan požar i 137 žrtava: Pomorska misterija iz 1934. još nije rešena

Istorija pomorskog saobraćaja pamti brojne tragedije, ali malo koja izaziva toliko pitanja kao katastrofa putničkog broda Morro Castle. Ono što je počelo kao rutinsko putovanje od Havane do Njujorka pretvorilo se u jednu od najpoznatijih pomorskih nesreća 20. veka. U samo nekoliko sati brod je zahvatio razoran požar, a 137 putnika i članova posade izgubilo je život. Još intrigantnije od same tragedije jeste činjenica da je sve počelo iznenadnom smrću kapetana, nakon čega su usledili događaji koji ni danas nisu u potpunosti objašnjeni, navodi Popular mechanics.

Luksuzni brod S.S. Morro Castle izgrađen je 1930. godine za kompaniju Ward Line, koja je održavala redovnu liniju između Sjedinjenih Američkih Država i Kube. Sa dužinom većom od 150 metara i reputacijom modernog i udobnog broda, predstavljao je jedan od simbola tadašnjeg pomorskog turizma. Tokom svog 174. povratnog putovanja iz Havane ka Njujorku ništa nije nagoveštavalo katastrofu koja će uslediti.

Preporučujemo

Prvi znak da nešto nije u redu pojavio se 7. septembra 1934. godine. Kapetan broda Robert Vilmot pronađen je mrtav u svojoj kabini. Brodski lekar zaključio je da je uzrok smrti prirodan i kao mogući razlog naveo akutne probleme sa varenjem. Ipak, vest o iznenadnoj smrti kapetana izazvala je zabrinutost među članovima posade. Planirani svečani bal za poslednje veče putovanja odmah je otkazan. U tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi da će kapetanova smrt uskoro biti potisnuta mnogo većom tragedijom.

Nekoliko sati kasnije, oko tri sata ujutru, na brodu je izbio požar. Prema kasnijim izveštajima, prvi plamen primećen je u jednom ormaru u prostoriji namenjenoj pisanju i čitanju, dok su gotovo istovremeno prijavljeni i drugi izvori vatre na brodu. Ubrzo je postalo jasno da se posada suočava sa situacijom koju ne može da kontroliše.

Požar se širio neverovatnom brzinom. Jak vetar, koji je dostizao brzinu od oko 50 kilometara na čas, pretvorio je luksuzni brod u ogromnu buktinju. Unutrašnjost je sadržala velike količine lakiranog drveta i drugih zapaljivih materijala koji su dodatno podsticali širenje plamena. Dok se brod približavao obali Nju Džerzija, vatra je gutala palubu za palubom.

Katastrofu je dodatno pogoršala nespremnost posade. Istoričari navode da alarm nije odmah aktiviran jer su pojedini članovi posade strahovali da će izazvati paniku među putnicima. U međuvremenu, novi vršilac dužnosti kapetana nije uspeo da uspostavi efikasnu kontrolu nad situacijom. Kada je opasnost konačno postala očigledna, dragoceno vreme već je bilo izgubljeno.

Problemi su se nizali jedan za drugim. Od ukupno dvanaest čamaca za spasavanje spušteno je samo šest, a ni oni nisu bili potpuno popunjeni. Neki čamci nisu mogli da budu oslobođeni jer su ih slojevi boje praktično „zalepili“ za nosače. Istovremeno, sistem protivpožarnih hidranata pokazao se nedovoljno efikasnim. Brod je imao 42 hidranta, ali je pritisak vode naglo opadao ukoliko bi ih istovremeno koristilo više od deset. U uslovima snažnog vetra i sve intenzivnijeg požara to je značilo da vatrogasni sistem nije mogao da zaustavi vatru.

Među putnicima je zavladala panika. Mnogi su pokušavali da pobegnu preko palube, dok su drugi skakali u more kako bi izbegli plamen. Neki su poginuli pri udaru o vodu, a drugi su se utopili u pokušaju da doplivaju do obale ili spasilačkih plovila. U mraku, dimu i haosu bilo je gotovo nemoguće organizovati koordinisanu evakuaciju.

Tek nakon određenog kašnjenja poslat je SOS signal koji je upozorio obalske službe na katastrofu. Stanovnici obližnjih mesta, ribari i spasilačke ekipe požurili su ka mestu nesreće kako bi pomogli preživelima. Kada je svanulo, prizor je bio zastrašujući. Oglodani i pocrneli ostaci nekada luksuznog broda nalazili su se nedaleko od obale, dok je broj žrtava neprestano rastao. Od ukupno 549 ljudi na brodu, život je izgubilo 137 putnika i članova posade.

Tragedija je šokirala američku javnost. Hiljade ljudi dolazile su narednih meseci na obalu Nju Džerzija kako bi videle spaljeni brod. Hoteli u okolini bili su puni posetilaca, a čak su se prodavale i razglednice sa fotografijama olupine. Katastrofa je ubrzo postala nacionalna tema i predmet brojnih istraga.

Međutim, ni istrage nisu donele konačne odgovore. Nekoliko odgovornih osoba bilo je optuženo za nemar i propuste u obavljanju dužnosti, ali su presude kasnije poništene. Još veća misterija ostala je pitanje uzroka požara. Zvanična verzija nikada nije u potpunosti zadovoljila javnost, pa su se pojavile brojne teorije. Posebnu pažnju privukle su sumnje da je požar možda podmetnut i da je za njega odgovoran radio-operater Džordž Rodžers, čovek čije je ponašanje nakon tragedije izazvalo dodatne sumnje istražitelja i autora koji su se kasnije bavili ovim slučajem. Ipak, nijedna teorija nikada nije definitivno dokazana.

Gotovo devet decenija kasnije, katastrofa broda Morro Castle i dalje predstavlja jednu od najvećih misterija pomorske istorije. Smrt kapetana neposredno pre izbijanja požara, niz propusta tokom evakuacije i neobjašnjeni uzrok vatre stvorili su priču koja i danas podstiče rasprave istoričara, istraživača i ljubitelja nerazjašnjenih događaja. Ono što je sigurno jeste da je tragedija iz septembra 1934. godine ostavila dubok trag u istoriji pomorskog saobraćaja i zauvek promenila način na koji se razmišlja o bezbednosti putničkih brodova.

(Telegraf Nauka / Popular mechanics)