Neverovatno otkriće u pećini Vonderverk: Ljudi su koristili vatru možda i pre 1,79 miliona godina

Korišćenje vatre predstavlja prekretnicu u razvoju ljudske vrste. Vatra je omogućila našim precima da se ugreju, odbrane od predatora i, na kraju, da počnu da kuvaju hranu. Međutim, kada su tačno ljudi počeli da koriste vatru i dalje je pitanje žučnih naučnih rasprava jer je teško pronaći nedvosmislene dokaze.

Novo istraživanje sprovedeno u pećini Vonderverk u Južnoj Africi pomera ovaj trenutak početka korišćenja vatre unazad za stotine hiljada godina, piše Phys.org.

Preporučujemo

U pećini Vonderverk, arheološkom lokalitetu koji je poslednjih godina otkrio mnoštvo drevnih tajni, nedavno je otkriveno da su rani ljudi tu koristili vatru pre oko milion godina. Zaključak je donet na osnovu spaljenih kostiju, sedimenta i kamenog alata izmenjenog toplotom. Svi oni su pronađeni u gornjem sloju pećine nazvanom Stratum 10.

U novom istraživanju, objavljenom u žurnalu PLOS One, arheolozi su se spustili dublje u pećinu, do starijeg sloja pod nazivom Stratum 11, gde su otkrili dokaze o vatri koji datiraju od između 1,07 i 1,79 miliona godina. To bi mogli biti najstariji dokazi korišćenja vatre do sada.

Istraživači su u sloju Stratum 11 otkrili kosti malih sisara koje su izgledale kao da su spaljene. Potvrda je stigla nakon korišćenja nove metode za ovu vrstu istraživanja pod nazivom luminiscencija kostiju, pri kojoj se visokoenergetsko plavo svetlo usmerava na sive i bele fosile pod mikroskopom, što uzrokuje da spaljene kosti svetle jarkocrvenom bojom kada se posmatraju kroz filter.

Prirodni uzrok vatre je isključen jer su kosti pronađene 30 metara od ulaza u pećinu. Drugim rečima, daleko od bilo kakvog domašaja plamena šumskog požara.

Da bi utvrdili kada su se ovi požari mogli dogoditi, naučnici su datirali sediment pećine koristeći dve tehnike: magnetostratigrafiju i kosmogeno datiranje sahranjivanja. Kombinovanje rezultata obe tehnike dalo je vremenski prozor od 1,07 do 1,79 miliona godina.

- Koristeći ove metode, pružamo dokaze o korišćenju vatre u dva depozita iz ranog pleistocena (ašelska kultura) u pećini Vonderverk, produžavajući hronologiju jednog od najranijih zapisa o paleo-vatrama na svetu - naveli su autori studije u svom radu.

Iako je ovaj nalaz značajan jer pruža dalji uvid u našu drevnu prošlost, on ne dokazuje rutinsko kuvanje niti tehnologiju paljenja vatre. Umesto toga, on sugeriše da su rani ljudi možda više puta donosili vatru u ovaj deo pećine i njome upravljali.

- Spaljene fosilne kosti malih sisara pronađene u ranim ašelskim depozitima u slojevima 10 i 11 pećine Vonderverk pružaju snažne dokaze za ponovljene, prostorno raspoređene događaje sagorevanja duboko unutar pećine – naveli su istraživači.

(Telegraf Nauka/Phys.org)