Ovo su antičke tajne dugog i zdravog života

„Baš kao i u savremenom svetu, ljudi su i u antičko doba želeli da znaju kako da žive dug i zdrav život. Grci i Rimljani su slušali fantastične priče o dalekim narodima koji žive znatno duže od 100 godina“, piše Konstantin Panedžajresm, profesor klasičnih nauka i istorije starog veka Univerziteta Zapadne Australije, u tekstu za The Conversation, koji prenosimo u celosti.

„Starogrčki esejista Lukijan (oko 120–180. n. e.) piše:

Preporučujemo

Zaista, postoje čak i čitavi narodi koji su veoma dugovečni, poput Sera [Kineza], za koje se kaže da žive 300 godina: neki njihovu starost pripisuju klimi, drugi tlu, a treći ishrani, jer se kaže da ceo ovaj narod ne pije ništa osim vode. Za stanovnike Atosa se takođe kaže da žive 130 godina, a izveštava se da Haldejci žive više od 100 koristeći ječmeni hleb kako bi očuvali oštrinu vida.

Kakva god bila istina o ovim pričama, mnogi stari Grci i Rimljani želeli su dug i zdrav život. Evo kako su mislili da se to može postići.

Perspektiva antičkog lekara

Antički lekari su se zanimali za to šta su ljudi koji su dugo živeli radili svakodnevno i kako im je to moglo pomoći.

Grčki lekar Galen (129–216. n. e.), na primer, razmatra dve osobe koje je lično poznavao u Rimu, a koje su doživele duboku starost. Prvi je bio gramatičar (neko ko proučava i podučava gramatiku) po imenu Telef, koji je živeo skoro 100 godina. Prema Galenu, Telef je jeo samo tri puta dnevno. Njegova ishrana bila je jednostavna:

kaša kuvana u vodi pomešana sa sirovim medom najboljeg kvaliteta, i to mu je samo po sebi bilo dovoljno za prvi obrok. Takođe je ručao u sedmom satu ili malo ranije, uzimajući prvo povrće, a zatim probajući ribu ili ptice. Uveče je obično jeo samo hleb, namočen u razblaženo vino.

Galen nam takođe govori da je Telef imao neke navike u kupanju koje bi nam danas mogle izgledati neobično. Telef je više voleo da ga svakodnevno masiraju maslinovim uljem, a da se kupa samo nekoliko puta mesečno:

Imao je naviku da se kupa dva puta mesečno zimi i četiri puta mesečno leti. U prelaznim godišnjim dobima kupao se tri puta mesečno. Danima kada se nije kupao, mazali bi ga uljem oko trećeg sata uz kratku masažu.

Drugi je bio stari lekar po imenu Antioh, koji je doživeo osamdesete godine. Prema Galenu, Antioh je takođe imao jednostavnu ishranu. Ujutru je Antioh obično jeo tostirani hleb sa medom. Zatim bi za ručak jeo ribu, ali obično samo ribu „sa stena i onu iz dubokog mora“. Za večeru bi jeo ‚ili kašu sa oksimelom [mešavinom sirćeta i meda] ili pticu sa jednostavnim sosom‘.

Uz ovu jednostavnu ishranu, Antioh je svako jutro išao u šetnju. Takođe je voleo da se vozi u kočijama ili su ga robovi nosili u nosiljci po gradu. Galen je takođe rekao da je Antioh ‚izvodio vežbe prikladne za starca‘:

Postoji jedna stvar koju treba da radite za stare ljude rano ujutru kao vežbu: nakon masaže uljem, sledeće je da ih podstaknete da šetaju i izvode pasivne vežbe a da se ne umore, uzimajući u obzir sposobnosti starije osobe.

Galen zaključuje da je Antiohova rutina verovatno doprinela njegovom dobrom zdravlju do duboke starosti:

Negujući se na taj način u starosti, Antioh je nastavio do samog kraja, neoštećenih čula i zdravih udova.

Galen naglašava da su Telef i Antioh imali neke očigledne zajedničke stvari. Jeli su samo nekoliko puta dnevno; njihova ishrana se sastojala od divljači, celih žitarica, hleba i meda; i bili su aktivni svakog dana.

Šta vi možete da uradite?

Ne možemo svi doživeti 100 ili više godina, čega su Grci i Rimljani bili itekako svesni. Ipak, Lukijan nam nudi određenu utehu u svom eseju O dugovečnima:

Na svakom tlu i u svakoj klimi, ljudi koji se pridržavaju pravilnog vežbanja i ishrane najprikladnije za zdravlje bili su dugovečni.

Lukijan je savetovao da treba da oponašamo stil života ljudi koji su živeli dugo i zdravo ako želimo da postignemo isto.

Dakle, da ste živeli u Rimu u 2. veku n. e., ljudi poput Telefa i Antioha, koji su imali jednostavnu ishranu i ostali aktivni celog života, bili bi vam odlični uzori.“

Lukijan iz Samosate bio je asirski retoričar i satiričar koji je pisao na starogrčkom jeziku. Živeo je od oko 125. do oko 180. godine i imao je veliki opus u kome su dela Aleksandar lažni prorok, O Peregrinovoj smrti, Prava istorija, Dijalozi mrtvih, Dijalozi bogova, Dijalozi kurtizana...

Galen iz Pergama jedan je od najpoznatijih lekara i filozofa u Rimskom cartstvu. Galenova teorija fiziologije cirkulatornog sistema ostala je neosporna do 1221.

(Telegraf Nauka/The Conversation)