Otkrivena tajna eleusinskih misterija: Halucinacije izazivala droga slična LSD-u, pravila se od ove gljive

Eleusinske misterije bile su tajna religiozna ceremonija u Staroj Grčkoj u čast boginje Demetre i njene ćerke Pesefone, a s ciljem da pobiju strah od smrti. Misterije su uključivale dane gladovanja, obrede i ispijanje kikeona, napitka povezanog sa dubokim mističnim iskustvima.

Preporučujemo

U pisanim izvorima se obično navodi da je napitak imao sastojke poput ječma, nane i vode, ali neki istraživači su pretpostavili da je napitak sadržao i halucinogene supstance dobijene iz ergotne gljive ili Claviceps purpurea. Sada naučnici imaju nove eksperimentalne dokaze da su sveštenice možda koristile ovu toksičnu gljivu za izazivanje psihodeličnih halucinacija, piše Phys.org.

Antička hemija u modernoj laboratoriji

Istraživači su želeli da saznaju kako se ergotna gljiva konzumira bez izazivanja ozbiljnih bolesti. Komplikacije usled unosa ove gljive uključuju konvulzije, gangrenu i prestanak rada disajnih organa.

Da bi došli do suštine ove misterije, pokušali su da gljivu učine netoksičnom, ali da zadrži halucinogena svojstva, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Scientific Reports.

Tim je prvo sakupio ergotnu gljivu sa divljih trava u Grčkoj, a zatim je samleo u prah. Kuvali su prah gljive u ceđi (rastvoru od drvenog pepela i vode koji je bio uobičajen u stara vremena) na različitim pH vrednostima i tokom različitog trajanja kako bi odredili optimalno vreme reakcije za razgradnju toksina gljive.

Istraživači su potom koristili nekoliko visokopreciznih instrumenata, uključujući nuklearnu magnetnu rezonancu (NMR) i masenu spektrometriju visoke rezolucije, kako bi identifikovali i kvantifikovali hemijske promene u tečnosti.

Dva sata kuvanja u ceđi pri pH vrednosti od 12,5 bilo je optimalno vreme i alkalnost za značajnu detoksikaciju ergotne gljive. Ovaj proces je ostavio netoksične nusproizvode LSA (ergin) i izo-LSA, što su psihoaktivna jedinjenja srodna LSD-u (dietilamid liserginske kiseline). Svaki gram ergotne gljive proizveo je oko 0,54 mg LSA i 0,48 mg izo-LSA. Ove količine spadaju u opseg dovoljan da izazove izmenjeno stanje svesti.

- Naši nalazi pokazuju da se toksični ergopeptidi mogu hemijski transformisati u psihoaktivne supstance putem drevnog procesa koji uključuje reakciju u ceđi, što je tehnika koju su mogle koristiti sveštenice tokom ceremonija u Eleusini - prokomentarisao je tim u svom radu.

Sledeći koraci

Istraživanje je možda bacilo svetlo na drevnu hemijsku misteriju, ali ono nije konačno. Korišćena je moderna laboratorijska oprema, a vrsta ergotne gljive može se razlikovati od one koja je rasla u antičkoj Grčkoj. Takođe, psihoaktivni efekti dobijenih jedinjenja nisu testirani in vivo.

Autori studije sugerišu da bi buduća istraživanja trebalo da sprovedu naprednu analizu ostataka na artefaktima iz ruševina Eleusine, antičkog grčkog grada u kojem su se obredi izvodili.

Šta su to eleusinske misterije

„U misterijskim religijama i njihovim mističkim kultovima dolazile su do izraza najčistije osobine čovekova bića. Misterijski vernik, da govorimo rečima Maksima Tirskoga, religiozno najobdarenijeg čoveka koji je živeo za rimskog cara Komoda, nalazio je u njima svoje prisno sjedinjenje sa božanstvom i time podizao svoje postojanje i povišavao svoje osećanje života. To sjedinjenje postizano je ili silom, tj. time što bi se pri zaglušnoj svirci, vrtoglavu igranju, klanjanju, gledanju u svetao predmet, gubila pojedinačna svest, ili predstavljanjem sjedinjenja po znamenjima, tajnama σύμβολα, μυστήρια,, sacramenta. Takva znamenja, na primer, jesu: nosi se vetrenjača, τὸ λίκνον, vannus mystica koja čisti zrno od pljeve i dušu od greha; uzimaju se naročita jela i pića (pričest); naročite žene oblače se kao boginje te se venčavaju sa bogom (simvolička hijerogamija)“, napisao je naš najčuveniji helenista Miloš Đurić u knjizi „Istorija helenske etike“ i dodao:

„Od helenskih misterijskih kultova najpoznatiji su nam eleusinski, samotrački i orfički. Cilj im je bio jačanje i osposobljavanje čoveka za svakodnevno ispunjavanje teških dužnosti i spremanje za život posle smrti. Ono što je zajedničko tim religijama sastoji se u tome što je tajna života i smrti i vaskrsa postala i njihova tajna. U eleusinskim misterijama te tajne, kao tajne semena, klice i klasa koji sazreva, vezane su za kult boginje Demetre i njene ćerke, Persefone, koja se u ovome kultu svagda zove samo Kora (Devojka).“

Đurić navodi da je mit o Demetri i Kori bio osnova eleusinskih misterija.

„Cilj eleusinskih misterija bio je i obraćanje pažnje na zagrobni život i oživljavanje i utvrđivanje slatkih nada koje su za taj život vezivane. Stoga je razumljivo što je u Helena mesto izraza ‚smrt‘ upotrebljavan izraz ‚okretanje‘ (καταστροφή) i mesto izraza ‚umiranje‘ izraz ‚menjanje života‘ (μεταλλάσσειν τὸν βίον). U kultu je i Persefona, koja je kao boginja prolaznoga cvetanja i rastenja bila umrla, dakle ugrabio ju je Pluton i učinio časnom gospodaricom donjega sveta (ἀγνή, ἐπαινή, ἀγαυή), ali ona se svakoga proleća vraćala na gornji svet da deli ljudima blagoslov, napredak i bogatstvo. Sudbina Persefone je slika prirode koja se posle zime budi u proleće na nov život“, napisao je Đurić i dodao:

“Eleusinskoj božjoj službi stajalo je na čelu sveštenstvo, koje su sačinjavali članovi šest otmenih porodica. Veliki sveštenik bio je iz porodice Eumolpida i kada bi počeo svoju službu, on se kao Pitija u Delfima, morao odreći građanskog imena i zvao se hijerofa