Neverovatne stvari izronile iz naslaga pepela: Intrigantna otkrića u PALATI ZA UŽIVANJE rimske carice

U ostacima raskošne vile blizu Pompeje - Vili Popeji - konzervator je sastrugao vekovima star pepeo kako bi otkrio živopisnu crvenu fresku. Posetiocima je u četvrtak prvi put dozvoljeno da vide renoviranje u ovoj palati za uživanje iz vremena Rimskog carstva, razorenoj u erupciji Vezuva 79. godine, piše AFP.

- Važno je da sada, kada smo skoro završili, počnemo sa ponovnim otvaranjem vile i omogućimo svima da je posete - rekla je Arijana Spinoza, direktorka arheološkog nalazišta kod Napulja.

Preporučujemo

Vila je bila dom druge supruge cara Nerona – rimske carice Popeje Sabine - za koju neki veruju da ju je on kasnije ubio, a bila je u fazi renoviranja u vreme vulkanske erupcije.

Najnovija otkrića pronađena su u njenom najstarijem delu, koji datira iz sredine 1. veka pre nove ere.

- Svako iskopavanje je iznenađenje - rekla je Spinoza za AFP tokom obilaska ruševina koje su, tokom kišnog februarskog jutra, podsećale na gradilište.

- Svakako smo očekivali da ćemo pronaći neke od fresaka koje su se mogle videti na drugom zidu, ali su iznenađenja, naravno, bila daleko brojnija. Pre svega zbog boja koje su se pojavile, tako živopisnih u svojoj autentičnosti – objasnila je.

Među otkrićima su bile noge graciozne ptice na pozadini žutog friza koji izranja iz blata – paun kojem nedostaje samo glava. Pronađen je u najimpresivnijoj prostoriji vile, glavnom salonu, koji ima zid sa ogledalima.

Paun, sveta životinja povezana sa boginjom Junonom, „jedan je od dekorativnih motiva koji se veoma često ponavlja u ukrašavanju vile“, primetio je Đuzepe Skarpati, glavni arheolog lokaliteta.

„Netaknute površine“

Prikazujući ptice, ribe i voće, novootkrivene freske oduzimaju dah svojom složenošću, ali njihove boje su ono što se zaista ističe.

- Ovaj jarkocrveni panel nosi originalne, netretirane pigmente - objasnila je Spinoza.

Takve „netaknute površine“ su izuzetno dragocene za one koji proučavaju vilu i njene nekadašnje stanare, rekla je ona.

Vila je deo Oplontisa, arheološkog nalazišta građevina iz rimskog doba između Pompeje i Herkulanuma, u današnjem gradu Tore Anuncijata.

Vila Popeja, veliki rezidencijalni kompleks poznat i kao Vila A, otkrivena je slučajno tokom izgradnje kanala krajem 16. veka. Iskopavanja su počela u 18. veku.

Arheolozi su 1974. pronašli ostatke druge građevine, takozvane Vile B, tokom izgradnje školske sportske dvorane. Za razliku od prve građevine, Vila B, koja je korišćena za preradu vina i ulja, zatvorena je za javnost.

Skupi pigmenti

Elena Gravina, glavni konzervator Vile Popeje, rekla je da je to mesto „izuzetnog kvaliteta, kako u pogledu dizajna, tako i izrade“. Arheolozi su identifikovali jarkocrveni cinobar i egipatsko plave pigmente, koji su „bili veoma skupi i teški za nabavku u to vreme“, rekla je ona prvim posetiocima u četvrtak.

- Oni svedoče o trgovačkim vezama i bogatstvu pokrovitelja, kao i o veštini i stručnosti zanatlija – naglasila je.

Od sada će grupe do deset ljudi moći da posete lokalitet svakog četvrtka ujutru, dobijajući uvid u freske, ali i u rad stručnjaka u blatu i pod skelama. Do sada je iskopano samo 50 do 60 odsto ukupne površine vile, tako da još ima posla.

- Ne znamo njene granice na severu, istoku ili zapadu. Potencijalno, vila bi još uvek mogla da nam priredi mnoga iznenađenja - rekao je Skarpati za AFP.

Popeja Sabina (30-65) je u antičkim izvorima opisana kao prelepa žena, ali razvratnica spremna na najgore intrige. Udavala se tri puta, prvo za Rufrijusa Krispinusa, komandanta Pretorijanske garde, zatim za Otona (32-69), budućeg rimskog cara, a onda za Nerona (37-68), tada aktuelnog vladara Rimskog carstva.

Kasije Dion pisao je da se Popeja Sabina svakog dana kupala u magarećem mleku da bi očuvala svoju lepotu.

Jedini koji daje drugačiji opis je Josip Flavije, koji navodi da je pobožna žena koja je umela Nerona da podstakne da bude milosrdan prema podanicima.

(Telegraf Nauka/AFP)