Studenti izašli na obuku u park, pa otkrili nešto potpuno neverovatno: U jami našli raskomadana tela mladića

Studenti arheologije Univerziteta u Kembridžu izašli su na terensku obuku u okviru osnovnih studija arheologije. Dok su kopali po periferiji Kembridža otkrili su nešto što ni oni, ni njihovi profesori nisu očekivali.

Studenti su pronašli grobnu jamu nastalu u 9. veku i to odmah nakon bitke ili posle egzekucije, saopštio je Univerzitet u Kembridžu.

Preporučujemo

Pogrebna jama verovatno potiče iz vremena kada je ova oblast bila pogranična zona u sukobu između saksonske kraljevine Mersije i kraljevine Istočne Anglije, koju su Vikinzi pokorili oko 870. godine nove ere.

Tokom iskopavanja prošlog proleća i leta u jami su pronađeni ostaci 10 osoba (ovo je utvrđeno na osnovu broja lobanja). Zanimljivo je da je najmanje jednoj od žrtava odsečena glava, kao i da je jedna od žrtava bila visoka oko 195 centimetra, što je izuzetno visoko za to vreme, i da joj je bila trepanirana lobanja.

Mešavina tela i udova

Neobično je to što je masovna grobnica sadržala mešavinu kompletnih i raskomadanih ostataka, uključujući grupu lobanja bez jasnih pripadajućih tela i „gomilu nogu“, kao i četiri kompletna skeleta, od kojih su neki bili u položajima koji ukazuju na to da su bili vezani.

Čini se da su svi bili relativno mladi muškarci, bezbrižno ubačeni u jamu, što je navelo arheologe na zaključak da su pronašli tragove okršaja ili bitke, ili možda masovnog pogubljenja – ili kombinaciju oba. Otkriće je prikazano u epizodi emisije BBC „Kopanje za Britaniju“.

Iskopavanje, koje je predvodio dr Oskar Oldred iz Arheološke jedinice Kembridža (CAU), obavljeno je u parku prirode Vandleberi, poznatom po svom „prstenastom utvrđenju“: nizu nasipa i jarkova koji označavaju gradinu izgrađenu milenijum pre vikinškog doba.

Arheolozi kažu da bi karakteristike iz gvozdenog doba u Vandleberiju – popularnoj destinaciji za školske izlete i porodične odmore, smeštenoj pet kilometara južno od Kembridža – učinile ovo mesto poznatim sastajalištem u ranom srednjem veku, baš kao što je i danas.

Univerzitetsko odeljenje za arheologiju i CAU godinama sarađuju sa lokalnom dobrotvornom organizacijom „Cambridge Past, Present and Future“, koja je vlasnik Vandleberija, kako bi sprovodili studentsku obuku na tom lokalitetu, ali ovo je njihov najznačajniji i najjeziviji pronalazak do sada.

- Pre nego što smo otkrili prve ostatke, naš najbolji pronalazak bio je poklopac od bombona iz šezdesetih godina - rekla je Olivija Kortni, studentkinja arheologije iz Bata, sada na trećoj godini Univerziteta Kembridž, i dodala:

- Nikada se ranije nisam susrela sa ljudskim ostacima na iskopavanju i zapanjilo me je koliko su nam ti ljudi bliski, a opet daleki. Po starosti se razlikujemo samo nekoliko godina, ali su živeli više od hiljadu godina pre nas.

Ovo su prvi ljudski ostaci pronađeni u Vandleberiju od 1976. godine, kada je oluja iščupala drvo blizu mesta nedavnog iskopavanja i otkrila skrovište sa pet skeleta koji takođe datiraju iz istog perioda.

Džin bačen u jamu

Među najzanimljivijim aspektima poslednjeg otkrića su kompletni ostaci muškarca starosti između 17 i 24 godine, bačenog licem nadole u jamu, koji je bio visok oko 195 cm. Njegova visina bi mogla biti posledica poremećaja rasta, kažu arheolozi, dodajući da bi on dominirao nad ostalima kao džin u vreme kada je prosečna visina muškaraca bila oko 167 centimetara.

Čovek ima veliku ovalnu rupu u lobanji, prečnika 3 centimetra, što ukazuje na to da je bio podvrgnut trepanaciji: drevnom hirurškom postupku u kojem se buši rupa u lobanji živog čoveka. Rupa na zadnjoj levoj strani njegove lobanje pokazuje znake zarastanja.

Trepanirane lobanje su pronalažene širom sveta, uključujući antičke grčke i rimske ostatke. Smatralo se da trepanacija ublažava simptome stanja poput migrena i napada, kao i poremećaja za koje danas znamo da su psihološki.

- Osoba je možda imala tumor koji je uticao na hipofizu i izazvao višak hormona rasta. To možemo videti po jedinstvenim karakteristikama u dugim kostima udova i na drugim mestima na skeletu. Takvo stanje u mozgu dovelo bi do povećanog pritiska u lobanji, izazivajući glavobolje koje je trepanacija možda pokušala da ublaži. To nije neuobičajeno kod trauma glave i danas - rekla je dr Triš Birs, kustos Dakvort kolekcija na Univerzitetu Kembridž, gde su ovi ostaci odneti na dalju analizu.

Uključivanje raskomadanih ostataka pored potpuno očuvanih tela je veoma neobično čak i za masovnu grobnicu, što je zbunilo arheologe.

Iako je jedan čovek očigledno bio obezglavljen – što je vidljivo po tragovima udaraca na vilici – a nekoliko drugih ima tragove trauma koji odgovaraju borbi, arheolozi kažu da nema dovoljno dokaza da se zaključi da su svi sahranjeni u Vandleberiju bili žrtve bitke. Međutim, činjenica da su odsečene glave, udovi i drugi ostaci – od rebara do karlica – ubačeni u jamu, pri čemu su delovi tela istog tipa u nekim slučajevima naslagani zajedno preko četiri mrtva muškarca, od kojih je bar jedan bio vezan, ukazuje na strašno nasilje i možda pogubljenje, smatra dr Oskar Oldred.

- Sahranjeni su mogli biti žrtve telesnog kažnjavanja, a to može biti povezano sa Vandleberijem kao svetim ili dobro poznatim mestom za sastanke. Moguće je da su neki od razdvojenih delova tela prethodno bili izloženi kao trofeji, a zatim sakupljeni i sahranjeni sa pogubljenim ili na drugi način usmrćenim osobama. Ne vidimo mnogo dokaza o namernom komadanju nekih od ovih delova tela, pa je moguće da su bili u stanju raspadanja i da su se bukvalno raspadali kada su ubačeni u jamu - rekao je Oldred.

Pod kontrolom vikinga

Kembridž je krajem 8. veka bio pod kontrolom Ofre, vladara kraljevine Mersije, ali je krajem 9. veka (oko 874-875. godine), polovina vikinške „Velike vojske“ postavila logor blizu Kembridža i opljačkala grad. Kembridžšir je potom uključen u vikinšku kraljevinu Istočnu Angliju i ostao je pod kontrolom vikinga do početka 10. veka kao deo Danelaga.

Prve analize radioaktivnim ugljenikom datiraju neke kosti u ovaj period, ali pošto nema pratećih pogrebnih predmeta, potrebno je više istraživanja kako bi se utvrdilo da li je reč o Saksoncima ili vikinzima.

- Kembridžšir je bio granična zona između Mersije i Istočne Anglije, a stalni ratovi između Saksonaca i vikinga oko teritorije trajali su decenijama. Sumnjamo da jama može biti povezana sa ovim sukobima - rekao je Oldred.

„Historic England“, organizacija koja podržava iskopavanje i nadgleda arheologiju na zaštićenim spomenicima kao što je Vandleberi, naložila je novo geofizičko istraživanje oblasti za koje se arheolozi nadaju da će otkriti više o lokalitetu koji okružuje jamu.

- Vandleberi je važan prirodni i istorijski resurs za narod Kembridžšira. Ovo izuzetno otkriće govori o istoriji naše nacije i životima običnih ljudi u turbulentnim vremenima – rekao je Toni Kaladin, regionalni direktor organizacije „Historic England“.

Budući rad tima iz Kembridža uključiće analizu kostiju, uključujući drevnu DNK i izotopska ispitivanja kako bi se istražili zdravlje, srodstvo i poreklo, što će pomoći da se utvrdi da li su ovo vikinški ostaci. Arheolozi će takođe pokušati da „uklope“ ostatke kako bi videli da li se neki od raskomadanih delova mogu rekonstruisati i tako odrediti tačan broj ljudi ubačenih u jamu.

- Nikada ne bih očekivala da pronađem nešto ovako na studentskoj obuci. Bio je to šokantan kontrast u odnosu na mirno mesto kakvo je Vandleberi. Nekoliko osoba koje smo otkrili bili su sličnih godina kao ja, i bilo je otrežnjujuće iskustvo identifikovati sve više razdvojenih kostiju i shvatiti razmere patnje koja se tamo dogodila - dodala je Grejs Grandfild, studentkinja iz Jorka koja je učestvovala u iskopavanju.

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)