„O, Zababa i Ištar, neka mi dani budu dugi i neka ubijem svoje protivnike“: Cililindri otkrili tajnu zigurata

Dvojica Iračana predala su 2013. godine dva glinena cilindra Državnom odboru za antikvitete i nasleđe Iraka. Naknadna analiza i prevod ovih drevnih natpisa, koji su objavljeni u žurnalu Iraq, otkrili su da je reč o cilindrima kralja Navuhodonosora II (takođe se u istoriografiji koriste i transkripcije imena Nebuhadnezar i Nabuhodonosor), kao i da se odnose na obnovu zigurata u drevnom gradu Kišu, piše Phys.org.

Ovi cilindri predstavljaju prvi tekst koji dokumentuje građevinske radove kralja Navuhodonosora na obnovi zigurata, čime se potvrđuje ono što se ranije samo pretpostavljalo na osnovu pečata na arheološkim ostacima.

Preporučujemo

Državni odbor za antikvitete i nasleđe evidentirao je dva glinena cilindra u decembru 2013. godine. Pronađeni su na površini Tel Al-Uhaimira, koji obuhvata ruševine zigurata drevnog grada Kiša. Izrađeni su u uobičajenom stilu dokumenata novovavilonskog perioda i vremena Navuhodonosora II, vavilonskog kralja poznatog po opisima iz Biblije. Sadržaj cilindara odnosi se na obnovu zigurata posvećenog obožavanju boga Zababe i boginje Ištar.

- Zababa je bog rata, njegova žena Ištar je boginja rata i ljubavi. Većina bogova u Mesopotamiji je obožavana u istom hramu. Ištar je obožavana u Uruku kao glavna boginja grada, ali obožavana je i u drugim gradovima – rekao je dr Ahmed Ali Džavad, jedan od autora studije.

Do sada je većina onoga što znamo o ziguratu poticala iz arheoloških iskopavanja, uključujući ona koja je sproveo Ernst Makej. Prema izveštajima sa iskopavanja, zigurat je prošao kroz četiri glavne faze izgradnje i obnove. Prvobitno ga je sagradio Hamurabi oko 1756. godine pre nove ere u čast boga Zababe i boginje Ištar, pre nego što ga je obnovio njegov sin i konačno ponovo popravio Navuhodonosor II, o čemu svedoče pečatirane opeke koje nose njegovo ime.

Prema cilindrima, kralja Navuhodonosora II, koji se predstavlja kao kralj Vavilona, bogovi Marduk i Nabu imenovali su da se brine o velikim hramovima. Navuhodonosor II dalje opisuje kako je usmerio pažnju na zigurat, koji je sagradio jedan kralj u prošlosti, a obnovio jedan raniji kralj, od kojih nijednog ne pominje po imenu. Prema dr Džavadu, ti kraljevi su možda bili Šamsu-Iluna (1749–1712. p. n. e.) i Adad-apla-idina (1064–1043. p. n. e.).

- Stara iskopavanja otkrila su kraljevski natpis unutar zigurata koji pripada ovim kraljevima. Teško je odgovoriti zašto ih nije pomenuo po imenu, arheolozi nisu otkrili cilindre, pa ne znamo tačno gde su pronađeni na brdu zigurata… - rekao je on.

Navuhodonosor II nastavlja objašnjavajući da je zigurat od tada propao, sa zidovima koji su se iskrivili i bili oštećeni kišom. On kaže: „… Zigurat u Kišu, koji je sagradio kralj iz prošlosti, ali su mu se zidovi iskrivili, (i) koji je jedan kralj obnovio (oštećene zidove) i učinio njegovu strukturu prikladnom, protokom vremena (ponovo) je oslabio, (zidovi su mu se) iskrivili, a naleti kiše odneli su njegovu opeku.“

Osećajući božansku inspiraciju boga Zababe i boginje Ištar, Navuhodonosor II je obnovio strukturu, rekavši: „Ulepšao sam njegov spoljašnji izgled i učinio da (zasija) kao dnevna svetlost za Zababu i Ištar, moje gospodare.“

On zaključuje rečima: „O Zababa i Ištar, pogledajte na ovo i, po vašoj uzvišenoj komandi, neka mi dani budu dugi, neka doživim duboku starost, neka pobedim svoje neprijatelje (i) neka ubijem svoje protivnike; vašim žestokim oružjem, posecite (i) vežite moje neprijatelje.“

Oba cilindra su skoro identična u svojim tekstovima i pružaju prvi dokaz o temeljnom tekstu koji dokumentuje građevinske radove kralja Navuhodonosora II i način na koji je on obnovio zigurat.

„Najspektakularniji dokaz Nebuhadnezarovih izvanrednih vojnih uspeha se može pronaći na ostacima njegovih građevinskih radova u Vaviloniji. Svi veliki stari gradovi bili su opsežno dograđeni, njihova svetilišta obnovljena i ulepšana. Najupadljivije u ovom izuzetnom naporu u rekonstrukciji je razvoj Vavilona u ogroman i prelep grad iz legende. Njegova veličina, na površini od 850 hektara, bila je ogromna za ono vreme. Bio je okružen velikim dvostrukim zidovima i rovom; reka je tekla kroz središte grada i preko nje je bio izgrađen izvrstan kameni most. U centru se uzdizao gigantski zigurat, Etemenanki („Kuća granice između neba i zemlje"), pored velikog svetilišta Marduka (Esagila), sa brojnim kapelama i velikim dvorištem. Odatle je vodio lepo popločan procesijski put do monumentalne kapije boginje Ištar. Zidovi, koji su se protezali uz sjajnu ceremonijalnu ulicu i velika kapija, bili su dekorisani tamnoplavim glaziranim opekama i modelovanim reljefima bikova i mušhuššu - zmajeva posvećenih Marduku. Na severnom kraju grada, van zidina, bila je izgrađena velika utvrđena palata, deo nje je, takođe, bio dekorisan glaziranim bojenim opekama. Ovo je samo deo izvanrednih ostataka koja su otkrila nemačka iskopavanja s početka 20. veka (Koldewey 1913). Postojalo je još nekoliko drugih gradskih kapija, manjih hramova po čitavom gradu i kuća za život. Moguće je tačno locirati i obeležiti neke od ovih građevina, kao i gradske kapije, na osnovu vavilonskih tekstova koji opisuju tadašnji grad (Unger 1931/1970; cf. George 1992; 1993 za ispravke i poboljšanja). Mnogi duži, kraljevski natpisi i opeke sa pečatima pokazuju da su najveći deo ovih zgrada bile delo Nebuhadnezara, podignute tokom njegove vladavine duge četrdeset tri godine (605-562; Berger 1973; Wiseman 1985)“, napisala je Ameli Kurt u knjizi „Stari istok“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)