DNK iz grobova otkrio neverovatne odnose dva društva iz bronzanog doba: Treća grupa ih potpuno potisnula

Nova studija, koja objedinjuje arheološka i genetska istraživanja, pruža novi uvid u društveni život i dinamiku između populacija u kasnom bronzanom dobu, od oko 1500. do 1000. godine pre nove ere. Tim naučnika, među kojima su bili stručnjaci Centra za arheologiju Lajbnic (LEIZA) u Majncu i Univerziteta u Bonu, analizirao je pogrebne običaje u Mongoliji, a rezultati su predstavljeni u žurnalu Nature Communications.

Istočni deo Velike stepe, koji se prostire hiljadama kilometara od Centralne Azije do istočne Kine, milenijumima je bio čvorište migracija, inovacija i kulturne razmene, saopštio je Centar za arheologiju Lajbnic (LEIZA).

Preporučujemo

Analiza ljudskih genoma i pogrebnih obreda pokazuje da su dve genetski i kulturno jasno različite grupe stočara iz bronzanog doba vekovima živele jedna pored druge, sve dok ih nije potisnula kultura pločastih grobova u ranom gvozdenom dobu.

U fokusu istraživanja bile su dve grupe nomada koje su živele u Mongoliji u 2. i 1. milenijumu pre nove ere. Dok je jedna grupa nastanjivala područje na jugu i jugoistoku Mongolije, teritorija druge grupe prostirala se od zapadne do centralne Mongolije. Obe grupe su se susrele u dolini Orhona u centralnoj Mongoliji. Tamo su sahranjivale svoje mrtve na padini iste planine.

Arheološka istraživanja na terenu pokazala su kako se orijentacija i položaj pokojnika u grobovima razlikuju između ove dve grupe. Mrtvi iz zapadne grupe orijentisani su ka severozapadu, dok istočna grupa svoje pokojnike orijentiše ka jugoistoku. Izgled grobova takođe pokazuje kulturne razlike.

- Naše genetske analize pokazuju da su se ove dve grupe tokom otprilike 500 godina jedva genetski mešale, iako su živele na istom prostoru. Do sada u svetu postoji vrlo malo slučajeva gde za praistorijsko doba možemo identifikovati takvo ponašanje ili pravila koja su strukturirala bračne prakse – rekla je dr Ursula Brozeder, šefica Odeljenja za praistoriju LEIZA i koautorka studije.

Međutim, prelaskom u rano gvozdeno doba (od 1000. do 300. godine pre nove ere) nametnula se nova kultura sahranjivanja: grobovi sada imaju ogradu od kamenih ploča. Ova kultura pločastih grobova nastala je iz istočne tradicije grobova u obliku peščanog sata, brzo se proširila na zapad i pritom zamenila pogrebne rituale zapadne kulture.

- Pomoću novih podataka možemo pokazati da ova promena nije vidljiva samo kulturno, već je uočljiva i u genetskom materijalu, jer genetski profili sahranjenih u pločastim grobovima pokazuju slabu vezu sa prethodno dominantnim zapadnim grupama. Očigledno je velika grupa ljudi, koja je došla sa istoka u region, potisnula prethodno dominantnu zapadnu grupu i u potpunosti zamenila stanovništvo. Čak ni kasnije, tokom carstva Sjongnu između 200.pre nove ere i 100. godine nove ere, koje je integrisalo brojne grupe, ne mogu se pronaći genomski tragovi ranije zapadne grupe – rekao je Jan Beman, profesor za praistorijsku i ranu istorijsku arheologiju na Univerzitetu u Bonu.

Osim toga, studija potvrđuje da genetsko poreklo zapadne populacije delimično potiče od rane Afanasijevske i Čemurčekske kulture, grupa koje su pre više od 2.000 godina donele nomadsko stočarstvo u Centralnu Aziju. Time se može pratiti genetsko nasleđe kroz nekoliko milenijuma.

(Telegraf Nauka/LEIZA)