Troja ima prljave tajne, one se mogu otkriti - u smeću: „Otpad je dnevnik koji niko nije nameravao da napiše“

Troja je, zahvaljujući slavnom Homerovom epu, jedan od najslavnijih gradova u istoriji. Vekovima su mladi odgajani uz priče o Ahilu i Hektoru, Parisu i Jeleni, lukavom Odiseju… pa zato i ne čudi što otkriće ostataka ovog grada predstavlja jedan od ključnih trenutaka u razvoju moderne arheologije kao nauke.

Međutim, jedan istraživač tvrdi da su epske priče o herojima i bogovima samo jedan nivo, ali da je prava priča o Troji ispisana u nečemu mnogo manje glamuroznom – njenom smeću“.

Preporučujemo

- Mnogo pre nego što je Paris oteo Jelenu i Ahil besneo po bojnom polju, stanovnici Troje bronzanog doba živeli su obične živote – sa izvanrednim posledicama. Gradili su, kuvali, skladištili, trgovali i, što je ključno, bacali stvari. I to su radili baš tamo gde su živeli – napisao je za The Conversation Stefan Blum, istraživač Instituta za praistoriju, ranu istoriju i srednjovekovnu arheologiju Univerziteta u Tibingenu.

Kosti, krhotine i ostaci hrane

Kako objašnjava, danas se otpad brzo odnosi – daleko od očiju, daleko od uma.

- Ali u Troji bronzanog doba (3000–1000. p.n.e.), smeće je ostajalo blizu, često se gomilajući na kućnim deponijama generacijama. Nakon što sam proveo više od 16 leta iskopavajući i analizirajući slojeve bronzanog doba u Troji, naučio sam da čitam istoriju grada iz ovog otpada. Stotine hiljada životinjskih kostiju – od goveda, ovaca, riba, čak i kornjača – pronađene su pored ogromnih količina krhotina keramike, pepela, ostataka hrane... Ponekad su se ti slojevi ponovo koristili za nivelisanje podova ili izgradnju zidova, što pokazuje koliko su svakodnevni život i upravljanje otpadom bili usko povezani – napisao je Blum i dodao:

- To nije bila lenjost ili nemar, bio je to čisti pragmatizam. U svetu bez kamiona za smeće ili sanitarnih sistema, upravljanje otpadom nije bilo ni haotično ni nepažljivo, već kolektivan, prostorno dogovoren – i iznenađujuće strateški – napor. Iskopavanja na kojima sam radio u okviru Projekta Troja Univerziteta u Tibingenu, koji traje od 1988. godine, otkrila su koliko su te rutine bile namerne. To gde su ljudi birali da bacaju, ili ne bacaju smeće, mnogo govori o statusu, društvenim ulogama i granicama zajednice. Otpad je dnevnik koji niko nije nameravao da napiše, a ipak beleži intimne ritmove svakodnevnog života sa nefiltriranom jasnoćom.

On naglašava da je „trojanski otpad je arheološka riznica“.

15 metara nagomilanog otpada

- Tokom skoro 2.000 godina, Troja je završila sa 15 metara nagomilanog otpada. Arheolozi u njemu mogu videti devet glavnih faza gradnje, od kojih se svaka sastoji od stotina tankih slojeva, koji su nastajali dok su ljudi živeli svoje svakodnevne živote. Ovi slojevi deluju kao fotografije, tiho beležeći kako se grad menjao tokom vremena. Neki beleže čišćenje ognjišta, drugi beleže obnovu čitavih gradskih četvrti.

Analizom slojeva i odnosa kostiju i keramike u njima, koncentracije pepela, prisustva posuda za skladištenje, kamena za mlevenje ili proizvodnog otpada, dodaje, postaju vidljivi specifični prostori aktivnosti - kuhinje, radionice, skladišta, jame za smeće. Ono što deluje haotično ispostavlja se kao pažljivo strukturirana mapa svakodnevnih radnji – koja pokazuje gde su se pripremali obroci, pravili alati i ostavljali odbačeni predmeti.

- Priča koju ovi ostaci pričaju je priča o dubokoj transformaciji. Troja je počela kao skromno poljoprivredno naselje, oblikovano stalnim ritmovima zemljoradnje, stočarstva i sitnog zanatstva. Vremenom je prerasla u prosperitetan regionalni centar. Arheološki zapisi, bogati otpadom, prate ovaj dugi luk promene. Počinju da se pojavljuju egzotični uvezeni predmeti napravljeni od kamenja kao što su karneol i lapis lazuli, otkrivajući daleke trgovačke veze. Specijalizovani alati za obradu metala pojavljuju se uporedo sa monumentalnom arhitekturom; neke građevine su se protezale skoro 30 metara, signalizirajući rastuće ambicije i širenje sposobnosti – napisao je Blum i dodao:

- Ovaj uspon se odvijao postepeno, odražavajući se ne samo u velelepnijim građevinama, već i u promenama u alatima, trgovini i načinu na koji su se ljudi odnosili prema onome što su ostavljali za sobom. Upravljanje otpadom postalo je organizovanije, sa određenim područjima za različite vrste otpada. Ipak, ovaj uspon je prekinut. Sredinom 3. milenijuma pre nove ere, pojavljuju se znaci opadanja. Arhitektura se pojednostavljuje, kućni inventar se smanjuje, proizvodni otpad opada, što ukazuje na ekonomsko usporavanje ili političku nestabilnost.

Arhiv društva bronzanog doba

Ipak, Troja je opstala, naglasio je istraživač Univerziteta u Tibingenu.

- Do sredine 2. milenijuma pre nove ere, grad se oporavio. Prefinjena keramika, luksuzni uvoz i dokazi o društvenoj složenosti obeležili su novo poglavlje oporavka i ponovnog rađanja. Ovo veličanstveno naselje kasnije je postalo pozornica za Homerov Trojanski rat, gde su se grčki ratnici suočili sa zastrašujućim zadatkom da se penju na visoke gomile otpada, nakupljene vekovima, samo da bi stigli do palata. Ovi uvidi nam omogućavaju da vidimo Troju ne samo kao grad zidina i kula, već kao živi organizam oblikovan svakodnevnim radnjama, neizgovorenim normama i društvenim pregovorima. Otpad koji je ostao iza njih je izuzetno iskren arhiv društva bronzanog doba – ispod mitova, kamenja i poezije – naveo je Blum.

Trojanske gomile smeća su istorija pretrage bronzanog doba, napisao je.

- Da biste znali šta je bilo važno pre 4.500 godina, ne pitajte pesnike – pitajte smeće. Od polomljenih alata do zajedničkih obroka, od uvezenog luksuza do otpadaka, ovaj otpad otkriva puls svakodnevnog života i strukturu društva u razvoju. Ironično, ovi svakodnevni slojevi otpada sačuvali su svet bronzanog doba za nas. Bez njih bismo znali mnogo manje o ljudima rane Troje. Njihova dubina i sastav prate promene u ekonomiji, tehnologiji i društvenoj strukturi. Od otpadaka do kula od krhotina keramike, arheologija otpada je ključna za razumevanje rane urbane složenosti – napisao je Stefan Blum i zaključio:

- Sledeći put kada zamislite Ahila kako juriša na kapije Troje, setite se: heroji su možda bili božanski, ali njihov grad je mirisao veoma ljudski.

(Telegraf Nauka/The Conversation)