Drevna himna bila je izgubljena hiljadama godina, sad je ponovo otkrivena: Naučnicima pomogao AI

Himna Vavilonu, izgubljena hiljadama godina, ponovo je otkrivena pomoću platforme sa veštačkom inteligencijom (AI). Do otkrića je došao Enrike Himenez, profesor književnosti Starog istoka na Institutu za asirologiju Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu, u saradnji sa kolegama sa Univerziteta u Bagdadu.

Vavilon je osnovan u Mesopotamiji oko 2000. godine pre nove ere. Nekada najveći grad na svetu, bio je kulturna metropola u kojoj su pisana dela koja danas čine deo naše svetske književne baštine, saopštio je Univerzitet Ludvig Maksimilijan.

Preporučujemo

Vavilonski tekstovi su pisani klinastim pismom na glinenim pločicama, koje su uglavnom preživele samo u fragmentima. Jedan od ciljeva saradnje dva univerziteta jeste dešifrovanje i digitalizacija stotina pločica sa klinastim pismom iz čuvene Siparske biblioteke.

Na platformi „Elektronska vavilonska biblioteka“ Enrike Himenez digitalizuje sve fragmente tekstova pisanih klinastim pismom koji su do danas otkriveni širom sveta i koristi veštačku inteligenciju da spoji fragmente koji pripadaju jedni drugima.

- Koristeći našu platformu podržanu veštačkom inteligencijom, uspeli smo da identifikujemo još 30 rukopisa koji pripadaju ponovo otkrivenoj himni – to je proces koji bi ranije trajao decenijama – rekao je Himenez.

Zahvaljujući ovim dodatnim tekstovima, naučnici su uspeli da u potpunosti dešifruju himnu sačuvanu samo u fragmentima. Ove brojne dodatne kopije ukazuju na to da je himna u to vreme bila veoma rasprostranjena.

- Himnu su prepisivala deca u školi. Neobično je da nam je tako popularan tekst iz tog doba do sada bio nepoznat – rekao je Himenez.

Veruje se da je pesma nastala početkom prvog milenijuma pre nove ere i da je imala 250 stihova.

- Napisao ju je Vavilonjanin koji je želeo da slavi svoj grad. Autor opisuje građevine u gradu, ali i kako vode Eufrata donose proleće i kako polja postaju zelena. Ovo je utoliko spektakularnije jer je sačuvana mesopotamska književnost škrta u opisima prirodnih fenomena – rekao je Enrike Himenez.

Stručnjake je oduševilo i to što u himni ima informacija o ženama Vavilona, njihovoj ulozi sveštenica i povezanim zadacima jer dosad nisu bili poznati takvi tekstovi. Osim toga, himne pružaju uvid u život u gradskom društvu. Na primer, opisano je da su stanovnici poštovali strance.

(Telegraf Nauka/LMU)