Rupe u našem znanju o antičkom Rimu mogla bi popunjavati veštačka inteligencija

Novi instrument veštačke inteligencije (AI) može biti turbomotor našeg razumevanja čitave ljudske istorije.

Veštačka inteligencija je već upotrebljena da popuni praznine u antičkim rimskim svicima, ali novi sistem ide mnogo dalje – može napisati nedostajuće reči u antičkim rimskim zapisima urezanim na spomenike i svakodnevne predmete, kao i odrediti njihovo vreme i mesto geografski.

Preporučujemo

AI često pravi greške u analizi čak jednostavnih modernih tekstova, tako da postoji zabrinutost da bi preterano oslanjanje na ovu tehnologiju moglo pokvariti, a ne unaprediti naše razumevanje istorije.

Međutim, istoričarka Meri Bird sa Kembričkog univerziteta opisuje tehnologiju kao potencijalno „transformativnu“ za naše izučavanje prošlih događaja. Sistem nazvan „Eneja“ po grčkom i rimskom mitološkom junaku može ubrzati stopu kojom istoričari sklapaju prošlost na osnovu antičkih tekstova.

Napredak u ovoj veoma teškoj oblasti često se oslanja na pamćenje, subjektivni sud i nagađanje individualnih naučnika, uz podršku tradicionalnih, enciklopedijskih baza podataka. „Eneja“ otvara potpuno nove horizonte.

Antički zapisi su obično nepotpuni, nepoznatog porekla i datuma. Istoričari i stručnjaci za klasicizam pokušavaju da popune praznine na osnovu tekstova sa sličnim rečima, gramatikom, oblikom i kulturnim okolnostima, takozvanim „paralelama“. Antički zapisi su često šablonski, tako da istoričari često mogu da zaključe šta nedostaje.

Proces je mukotrpan i može zahtevati više meseci ili godina, ali daje nove uvide u našu prošlost, kaže dr Tea Someršild sa Notingemskog univerziteta. Inskripcije su najraniji oblici pisanja. Toliko su dragocene istoričarima jer predstavljaju svodočanstva iz prve ruke o antičkim događajima, jezicima i društvima.

Međutim, propadaju tokom vekova i njihovo tumačenje je kao slaganje ogromne slagalice sa desetinama hiljada delova, od kojih je 90% izgubljeno.

AI je već korišćena za spajanje nedostajućih tačaka rimske istorije. Ranije ove godine, digitalno je „odmotan“ ugljenisani svitak iz rimskog grada Herkulanuma pomoću kombinacije rendgenskog snimanja i veštačke inteligencije, otkrivajući redove i stupce teksta.

Dr Someršild je razvila „Eneju“ sa dr Janisom Asaelom iz Guglovog Dipmajnda. Sistem automatizuje proces kontekstualizacije na osnovu paralela, za vrlo kratko vreme. Oslanja se na ogromnu bazu podataka od 176.000 rimskih zapisa, uključujući slike, i koristi pažljivo osmišljen AI sistem za izvlačenje niza relevantnih istorijskih paralela, u cilju podrške radu istoričara.

Sistem je testiran na zadatku datiranja čuvenog rimskog teksta u Hramu Avgusta u Ankari, zapisa bitnog za razumevanje rimske istorije. Res Gestae Divi Augusti je delo prvog rimskog cara, Avgusta, o njegovom životu i postignućima. Vreme nastanka tog teksta je predmet velikog sporenja među istoričarima.

„Eneja“ je suzio opcije na dva moguća opsega, prvi, najverovatniji, između 10. i 20. godine nove ere, a drugi, malo manje verovatan, između 10. i 1. godine pre nove ere. Ovo je pokazalo tačnost sistema pošto se većina istoričara slaže da su to najverovatnije mogućnosti.

U testovima sa 23 istoričara, otkriveno je istoričar koji radi sa „Enejom“ dolazi do preciznijih rezultata nego kad su sistem ili istoričar samostalni.

Sistem je omogućavao istoričarima da ubrzaju rad, ali je i otkrivao paralele koje ranije nisu identifikovali. To je buduća vrednost ovog rada, ne samo brži i bolji rad, već i stvari koje nismo pomišljali da uradimo, kažu istraživači.

AI tumačenje može biti pogrešno čak i u slučaju modernih tekstova, tako da postoji zabrinutost. Međutim, „Eneja“ je instrument koji treba da usmerava istoričare, a ne da ih zameni.

„Svesni smo da AI neće uvek biti u pravu i istoričari neće raditi s takvim očekivanjem. Oni će odmeravati predviđenja sistema i odlučivati koje ima više smisla“, kažu naučnici.

(Telegraf Nauka/BBC)