Tekstovi desetina herkulanumskih svitaka mogli bi uskoro biti pročitani

Snimci dobijeni skeniranjem 18 antičkih papirusa koje je zakopala erupcija Vezuva izgledaju „vrlo obećavajuće“, a planira se digitalno odmotavanje još mnogo svitaka.

Na londonski aerodrom Luton je 27. marta stigao avion sa delikarnim teretom – 18 antičkih svitaka iz Napulja. Papirusi su prevezeni do akceleratora čestica „Dajmond“ u blizini Oksforda, gde su istraživači upotrebili moćne rendgenske zrake sinhrotrona da bi otkrili sadržaj svitaka.

Preporučujemo

Ova misija je deo velikih napora da se dešifruju herkulanumski svici, ugljenisani i zatrpani erupcijom Vezuva 79. godine nove ere, pošto je tekst iz jednog od njih uspešno odgonetnut pomoću veštačke inteligencije prošle godine.

„Ovo je kao san. Izgleda nemoguće, ali ipak to radimo“, kaže Brent Sils, kompjuterski naučnik sa Univerziteta Kentaki u Leksingtonu, koji 20 godina pokušava da pročita svitke.

Prvi pogled na najnovije slike otkriva da barem pet od svitaka pokazuju znake mastila. To znači da bi moglo biti lakše pročitati svitke nego što se mislilo. U međuvremenu, papirus na Oksfordskom univerzitetu, skeniran prošle godine, daje izuzetne količine podataka, dok još desetine svitaka treba da budu skenirane u Francuskoj sledećeg meseca.

Zakopano blago

Više od 1.800 ugljenisanih papirusa pronađeno je u 18. veku među ostacima bogate rimske vile u Herkulanumu kod Napulja. Iako su mnogi rastureni usled raznih pokušaja da se otvore, ostalo je nekoliko stotina čitavih. Oni su izvanredno skladište antičkog znanja, sa možda potpuno nepoznatim tekstovima grčkih i rimskih autora.

Transfer iz Italije do sinhrotrona u Oksfordširu je deo „Vezuvskog izazova“, takmičenja koje je Sils pokrenuo 2023. sa preduzetnikom iz Silicijumske doline Netom Fridmanom radi podsticanja napora da se dešifruju snimci neotvorenih herkulanumskih svitaka napravljeni kompjuterizovanom tomografijom (CT).

U februaru prošle godine, nagradu od 700.000 dolara dobili su studenti koji su razvili instrument veštačke inteligencije pomoću kog su odgonetnuti prvi paragrafi jednog svitka – grčkog filozofskog teksta o muzici i zadovoljstvu, čiji autor je verovatno Filodem.

„Vezuvski izazov“ je sad fokusiran na optimizaciju i automatizaciju tehnika da bi se skenirali i pročitali svi sačuvani svici.

Dosad je samo pet od svitaka bilo skenirano u visokoj rezoluciji. Izabrano je 18 papirusa da bi se napravilo još snimaka, a prednost je data čitavim svicima koji možda sadrže kompletne tekstove, kao i svicima sa različitim oblicima radi testiranja kako algoritmi mašinskog učenja izlaze na kraj sa raznim obrascima deformacije.

Printskrin: Youtube/@EventHorizonShow

„Dajmond“ je jedan od nekoliko sistema koji mogu da proizvedu rendgenske zrake za skeniranje ovih svitaka u dovoljno visokoj rezoluciji. Međutim, transport tih krhkih komada predstavlja izazov. Istraživači u Napulju su modelirali spoljašnje oblike svitaka putem fotogrametrije i zatim su 3D štampom napravili prilagođena pakovanja za bezbedan smeštaj svakog od njih.

Svici su skenirani u svojim zaštitnim pakovanjima krajem marta pomoću rendgenskih zraka od 53 keV u cilju rezolucije od osam mikrometara. U kontrolnoj sobi se poprečni presek papirusa na kompjuterskom ekranu prikazivao kao složena spirala, tanka kao svila, sa belim sjajem na tamnoj pozadini.

Svaki svitak je skeniran u desetinama segmenata i podaci su spojeni u jedan skup. Sledeći korak je mapiranje površine smotanog papirusa širom svih CT režnjeva kako bi se virtuelno odmotao u ravnu sliku. Inicijalno je ovo bio mukotrpan manuelni posao za koji je potrebno više meseci. Stoga je „Vezuvski izazov“ usredsređen na automatizaciju procesa. To se pokazalo kao težak zadatak, naročito tamo gde su slojevi svitka zgnječeni.

Inovacija u proteklim mesecima je bila upotreba instrumenata za skeniranje, prvobitno razvijenih za praćenje veza između neurona, kako bi se mapirala horizontalna i vertikalna vlakna papirusa. Otkrivanje vlakana uveliko olakšava otkrivanje površina.

Nevidljivo mastilo

U planu je da dostavljanje najnovijih podaka takmičarima počne tokom narednih nedelja. Predviđene nagrade u ovoj godini uključuju 200.000 dolara za odmotavanje i iščitavanje celog svitka, kao i 60.000 dolara za prvo individualno ili timsko otkrivanje naslova manuskripta.

U slučaju većine svitaka koji su ranije skenirani, mastilo nije odmah bilo vidljivo na CT snimcima pošto je bazirano na ugljeniku i slične gustine kao papirus ispod. Radi vizuelizacije teksta u prvom svitku, takmičari su koristili suptilne razlike u teksturi da bi naučili algoritme da razlikuju mastilo i papirus.

Međutim, kod jednog svitka skeniranog prošle godine u „Dajmondu“ (svitak 5), mastilo je bilo vidljivo odmah. Izgleda da je u pitanju još jedan filozofski tekst u Filodemovom stilu i neke od grčkih reči u tekstu – koje bi se mogle prevesti kao „nepromišljen“, „gađenje“ i „strah“ – objavljene su u februaru.

Oduševljeni papirolozi otad ispituju preostali sadržaj. Iako najveći deo još nije razgovetan, tekst je vidljiv širom velikih delova svitka i Sils kaže da istraživači ostvaruju ogroman napredak, a dalje objave se očekuju uskoro.

Lako uočavanje mastila u najnovijim svicima takođe daje nadu da bi se mnogi mogli relativno lako pročitati. Istraživači se nadaju da su neki napisani na latinskom. Većina ranije otvorenih herkulanumskih svitaka su na grčkom i tiču se epikurske filozofske škole. Nekoliko malo većih, pak, napisano je na latinskom. Oni se tiču širokog spektra tema, uključujući delove „Anala“ pesnika Kvinta Enija iz drugog veka pre nove ere o ranoj istoriji Rima, i Carmen de bello Actiaco o poslednjim časovima Antonija i Kleopatre. Međutim, bilo je moguće pročitati samo male delove tih tekstova. Sad prvi put postoji potencijal da se pročita ceo latinski svitak.

U Napulju pripremaju sledećih 50 svitaka za skeniranje. Oni će biti poslati u centar za sinhrotronsko zračenje u Grenoblu. Cilj je da se 100 svitaka skenira do kraja ove godine, što bi otvorilo mogućnost da do kraja sledeće godine budu skenirani svi.

Sredstva za „Vezuvski izazov“ dolaze od privatnih donatora, uključujući samog Fridmana. Donacije u vrednosti od dva miliona dolara u prošloj godini – od milijardera Ilona Maska i još jednog donatora – možda znače da sad ima dovoljno sredstava da se pročita cela biblioteka, kaže Fridman. Osim toga, možda je čak moguće obnoviti iskopavanja u Herkulanumu kako bi se pronašlo još svitaka, za koje mnogi naučnici veruju da su i dalje zakopani tamo.

(Telegraf Nauka/Nature)