„Slike su oživele“: Tetovaže ledene mumije iz Sibira stare 2.000 godina otkrile neverovatnu tehniku

Međunarodni tim arheologa koristio je tehnike digitalnog snimanja visokom rezolucijom kako bi ispitao tetovaže na više od 2.000 godina staroj ledenoj mumiji iz Sibira. Ovo istraživanje prvi put je rasvetlilo neverovatnu veštinu praistorijskog sibirskog tetoviranja, piše Antiquity.

Tetoviranje je najverovatnije bilo veoma rašireno tokom praistorije, ali nedostatak sačuvanih tetovaža otežava istraživanje. Takozvane „ledene mumije“ s Altajskih planina su izuzetak, budući da njihove duboke grobnice obložene permafrostom ponekad očuvaju kožu, a time i tetovaže onih koji su u njima sahranjeni.

Preporučujemo

Tetovaže sa Altajskih planina

- Tetovaže kulture iz Pazirika, kulture stočara gvozdenog doba sa Altajskih planina, dugo su intrigirale arheologe zbog svog složenog dizajna – rekao je dr Đino Kaspari sa Instituta za geoantropologiju Maks Plank i Univerziteta u Bernu, glavni autor istraživanja.

Uprkos tome, detaljne analize tetovaža su retke jer slike visoke rezolucije ranije nisu bile dostupne, pa se većina studija zasnivala na ranim šematskim crtežima tetovaža.

- Prethodna istraživanja su se prvenstveno fokusirala na stilske i simboličke dimenzije ovih tetovaža, pri čemu su podaci uglavnom izvedeni iz ručno crtanih rekonstrukcija. Ovim tumačenjima nedostajala je jasnoća u pogledu korišćenih tehnika i alata i nisu se mnogo fokusirala na pojedince, već na sveukupni društveni kontekst – rekao je dr Kaspari.

Da bi obezbedili preciznije sredstvo za istraživanje drevnog tetoviranja, arheolozi su napravili trodimenzionalni sken jedne tetovirane ledene mumije iz Pazirika koristeći novodostupnu digitalnu infracrvenu fotografiju submilimetarske rezolucije. Radeći sa savremenim majstorima tetovaža, ispitali su tetovaže detaljnije nego ikada ranije, identifikujući pojedinačne alate i tehnike korišćene za njihovu izradu.

Desna podlaktica tehnički bolje iscrtana

Istraživači su otkrili da su tetovaže na desnoj podlaktici detaljnije i tehnički bolje izvedene od onih na levoj. Ovo sugeriše da su one delo različitih majstora tetovaža ili istog majstora u različitim fazama razvoja. Sve to, naglašavaju naučnici, ukazuje na to da tetoviranje za kulturu iz Pazirika nije bilo samo oblik ukrašavanja, već vešt zanat koji je zahtevao obuku i tehničku sposobnost.

- Studija nudi novi način za prepoznavanje ličnog doprinosa u praistorijskim praksama modifikacije tela. Tetoviranje se ne pojavljuje samo kao simbolična dekoracija, već kao specijalizovan zanat - onaj koji je zahtevao tehničku veštinu, estetsku osetljivost i formalnu obuku ili šegrtovanje – rekao je dr Кaspari.

Identifikujući po prvi put pojedinačne ruke koje stoje iza drevnih tetovaža, istraživači pokazuju da se praistorijski majstori tetovaža u Sibiru nisu razlikovali od današnjih profesionalaca.

- Zbog ovoga sam se osećao kao da smo mnogo bliže viđenju ljudi koji stoje iza umetnosti, kako su radili i učili i pravili greške. Slike su oživele – dodao je dr Kaspari.

Studija je objavljena u žurnalu Antiquity.

(Telegraf Nauka/Antiquity)