Laser otkrio tajne drevnih tetovaža iz Perua
Nova laserska tehnologija omogućila je naučnicima da otkriju tajne, dosad nevidljive detalje drevnih tetovaža na mumijama iz Perua. Međutim, nisu svi ubeđeni da je nova tehnologija bolja od postojećih u proučavanju istorijskih ukrasa na telu, piše LiveScience.
U studiji objavljenoj u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) istraživači su opisali analizu više od 100 mumificiranih ljudskih ostataka iz Čankajske kulture, koja je cvetala u Peruu između 900. i 1533. godine.
Preporučujemo
Otkrivena tajna najstarijih tetovaža Evrope: Sam sebe tetovirao da sazna kako je to radio Ledeni čovek
Misteriozno „skladište lobanja“ pronađeno u Strukturi Q: Ovo su tragovi kulta predaka 8 generacija
- Samo 3 osobe su imale veoma detaljne tetovaže napravljene linijama debljine od 0,1 do 0,2 milimetra, što može da se vidi samo našom novom tehnikom – rekao je za LiveScience Majkl Pitman, pelobiolog sa Kineskog univerziteta u Hongkongu.
3 najdetaljnije tetovaže
Tehnika uključuje laserom stimulisanu fluorescenciju (LSF), koja proizvodi slike na uzorcima i otkriva detalje koje je lako prevideti pregledom sa ultraljubičastim svetlom. LSF pobeljuje kožu, pa onda crne linije tetovaža odskaču od nje i to bez obzira na starost i to što tetovaže blede tokom vremena.
- Tri najdetaljnije tetovaže otkrile su uglavnom geometrijske obrasce poput trouglića, koji su otkriveni i na čankajskim umetničkim delima na grnčariji i tkanini – rekao je Pitman.
Osim toga, postoje i tetovaže nalik na vinovu lozu i životinjski dizajn.
Čankajska kultura, koja se razvila duž centralne obale Perua pre oko milenijuma, poznata je po crno-beloj keramici i tkaninama, dodala je Kasja Zremski, arheološkinja sa Univerziteta Ilinoisa Urbana-Šampejn, koja nije učestvovala u istraživanju.
- Malo se zna o društvenoj organizaciji pripadnika Čankajske kulture, zbog čega je ova studija interesantna i važna. U mnogim društvima, tetovaže se koriste da se obeleže ljudi sa posebnim statusom, pa boljim shvatanjem tetovaža, možemo bolje da identifikujemo različite tipove, klase ili statuse ljudi – rekla je ona.
Kako navodi Lars Krutak, arheolog u Muzeju međunarodne narodne umetnosti u Santa Feu, tokom istorije tetovaže su korišćene na mnogo načina – da obeleže kulturni ili individualni identitet, životne događaje ili društveni status, ili da „odvrate bolesti ili pomognu u poboljšanju odnosa sa duhovima ili božanstvima“, prenosi Tanjug.
Kritika nove tehnike
Međutim, Aron Feter-Vulf, ekspert za drevne tetovaže Odeljenje za arheologiju Tenecija, a koji nije učestvovao u studiji, nije ubeđen da je LSF korisna tehnika. Kako je objasnio za LiveScience, ne vidi zašto je predstavljaju kao bolju od tehnika koje se trenutno koriste.
Iako postoje naznake da je još u paleolitu bilo tetoviranja, najstarije sačuvane tetovaže su iz vremena neolita. Najstariji primer tetovirane ljudske kože je Eci ili Ledeni čovek, mumija otkrivena u Alpima 1991. Veruje se da je Eci živeo između 3370. i 3100. godine pre nove ere.
(Telegraf Nauka/LiveScience/Tanjug)
Povezane vesti
DNK razotkrio mračne tajne elite: Nećaka i sin žrtvovani na grobu najmoćnijih članova Močika kulture
Peruanski arheolozi pronašli 600 godina staro mesto gde su žrtvovana deca
Arheolozi pronašli hram u pesku koji može rešiti istorijsku slagalicu
Dina skrivala hram star 5.000 godina: Spektakularno otkriće u Peruu
Video: Prof. Niki Ašer: Tehnologija nije ni dobra ni loša, zavisi od toga kako je koristimo
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
