Liče vam na nekoga? Naučnici otkrili kako bi Neandertalci i Denisovanci izgledali danas da nisu izumrli

Tokom poslednjih 40.000 godina, Homo sapiens je bila jedina ljudska vrsta koja je hodala Zemljom. Naši drevni preci izumrli su pre mnogo milenijuma, ostavljajući za sobom samo fosile, nekoliko rasutih artefakata i tragove u našem DNK.

Ali šta bi se desilo da je sve ispalo drugačije, pita se Daily Mail? MailOnline je pitao stručnjake kako bi svet mogao da izgleda da Neandertalci i Denisovanci nisu izumrli.

Preporučujemo

Iznenađujuće, oni kažu da naši daleki evolutivni rođaci danas možda ne bi bili toliko različiti od savremenih ljudi. Ipak, mogli bi da imaju poteškoća da se uklope u naše užurbano, visoko društveno orijentisano društvo.

Dr April Noel, paleolitska arheološkinja sa Univerziteta Viktorija, rekla je za MailOnline:

„Ideja da su Neandertalci bili pogrbljeni, ograničeni pojedinci koji nisu mislili ni na šta osim na sledeći obrok više nije održiva. Istovremeno, ideja da im samo stavite šešir i ne biste ni trepnuli sedeći pored njih u metrou takođe je odbačena.”

Kako bi izgledali?

Neandertalci i Denisovanci su naši najbliži drevni ljudski rođaci. Neandertalci su se pojavili pre oko 400.000 godina, kada su se odvojili od naših zajedničkih predaka.

Denisovci su, s druge strane, mnogo zagonetnija vrsta drevnih ljudi koji su se odvojili od neandertalske linije pre oko 430.000 godina. Da su opstali kao posebne vrste, umesto da izumru, Neandertalci i Denisovci bi verovatno izgledali vrlo slično kao u dalekoj prošlosti.

Iz obilnih fosilnih zapisa znamo da su Neandertalci u proseku bili malo niži od nas, s kraćim nogama i širim kukovima. Bili su veoma mišićavi i snažni, s velikim telima i još većim glavama.

Njihove lobanje pokazuju da su imali mesta za veći mozak nego savremeni ljudi i odlikovali bi se masivnim nadočnim lukom i malim čelima. Međutim, stručnjaci kažu da bi i dalje bili jasno prepoznatljivi.

Profesor Džon Houks, antropolog sa Univerziteta Viskonsin-Medison, rekao je za MailOnline:

„Ne znamo ni za jedno fiziološko svojstvo koje Neandertalce čini jedinstvenima, odnosno takvo koje se ne preklapa s nama. Gotovo svaka fizička osobina kod Neandertalaca u nekoj meri se preklapa s našom današnjom varijacijom.“

To znači da ne bi izgledali kao nespretni pećinski ljudi, već više kao malo drugačija varijanta ljudi.

Denisovanci su, međutim, i dalje enigma. Tek ovog meseca naučnici su identifikovali prvu Denisovansku lobanju, a osim toga imamo samo male fragmente kostiju. Na osnovu novoidentifikovane lobanje, stručnjaci veruju da bi Denisovanci imali široko lice s izraženim, pljosnatim obrazima, široka usta i veliki nos.

Ove kosti takođe pokazuju da bi Denisovanci bili izuzetno veliki i mišićavi ljudi, mnogo snažniji od vitkih Homo sapiensa.

Ne toliko različiti

Stručnjaci ipak kažu da Homo sapiens, Denisovanci i Neandertalci verovatno ne bi dugo ostali toliko različiti. Ove ljudske vrste su se široko ukrštale tokom perioda kad su se preklapale, a mnogi savremeni ljudi nose bar deo neandertalske i denisovanske DNK.

Da ove vrste nisu nestale, možda bi nastavile da se ukrštaju i sve više mešaju naše gene.

Dr Hugo Zeberg, stručnjak za protok gena od Neandertalaca i Denisovanaca u moderne ljude sa Karolinska instituta u Švedskoj, rekao je za MailOnline:

„Na neki način, oni nikada nisu izumrli. Mi smo se spojili! Verovatno relativno mali procenat Neandertalske i Denisovanske DNK u današnjim ljudima odražava činjenicu da je Homo sapiens bio brojniji. Ali uz više prilika za susrete, možda bismo imali više arhaične DNK prisutne u genetskom fondu savremenih ljudi.“

Još uvek učimo kako drevni geni utiču na savremene ljude, tako da je teško reći kakve bi posledice ovo mešanje imalo.

Ali dr Zeberg ističe da su Denisovanske genske varijante odgovorne za prilagođavanje životu na velikim nadmorskim visinama kod Tibetanaca i da utiču na oblik usana kod populacija Latinske Amerike. Slično tome, hibridi Neandertalaca i Homo sapiensa verovatno bi imali kombinaciju osobina obe vrste, poput većih glava, dužih udova i užih kukova.

Vremenom, neki naučnici veruju da bi Denisovanci, Neandertalci i Homo sapiens mogli da se spoje u jednu ljudsku vrstu s mešavinom svih osobina.

Dr Bence Viola, paleoantropolog sa Univerziteta u Torontu, rekao je za MailOnline:

„Mislim da bi bilo nemoguće da Denisovanci i Neandertalci zadrže dovoljno genetske izolacije da ostanu zasebna populacija.

Znamo da su se ukrštali sa savremenim ljudima kad god su došli u kontakt, i što je više kontakta bilo, više se dešavalo mešanja – tako da bi postali deo nas.“

Da li bi se uklopili?

Trenutno ne znamo mnogo o tome kako su Denisovanci živeli, ali istraživanja pokazuju da bi se Neandertalci verovatno borili da se uklope u moderno društvo. Jedna od vodećih teorija zašto je Homo sapiens preživeo dok su druge vrste nestale je ta da smo mi, savremeni ljudi, na neki način „pripitomili“ sami sebe.

Savremeni ljudi razvili su gene koji su nam omogućili da postanemo društveniji, da razvijemo veće društvene mreže i da sarađujemo jedni s drugima.

Dr Noel kaže:

„Za razliku od savremenih ljudi, Neandertalci su živeli u malim, prilično izolovanim grupama. Ako bi se desila nesreća u kojoj bi stradalo više lovaca ili neka druga kriza, nisu uvek imali koga da pozovu u pomoć. Kao posledica toga, njihov broj bi opadao ispod granice potrebne za opstanak.“

Dr Noel ističe da istraživanja gena Neandertalaca sugerišu da su bili manje kognitivno fleksibilni, da su imali veće poteškoće u obradi jezika i da im nedostaju geni povezani sa samosvešću, kreativnošću i ponašanjima u korist drugih.

„U svetu koji je toliko povezan, mislim da bi Neandertalci bili ostavljeni po strani, ili barem isključeni“, kaže dr Noel. U svetu u kojem bi Neandertalci živeli uz druge ljudske vrste, to bi moglo značajno promeniti način na koji je društvo organizovano.

Profesorka Spikins kaže da su savremeni ljudi postali „pitomiji, razigraniji i prijateljskiji jedni prema drugima“, ali da su te promene išle uz to da smo postali „lakše podložni uticaju“.

Ona dodaje:

„Ako bi Neandertalci bili bolji u tome da ne ‘prate masu’, i ako bi više tih osobina bilo prisutno, verujem da bi mnogo toga u našem svetu bilo drugačije; možda ih društvene mreže ne bi tako lako pokorile!“

Kako bi svet bio drugačiji?

Da Neandertalci i Denisovanci nisu izumrli pre hiljada godina, svet bi mogao da bude veoma drugačije mesto. Na osnovu dokaza koje imamo o tim drevnim vrstama, znamo da su živeli u mnogo manjim zajednicama i imali mnogo ograničeniji uticaj na prirodnu sredinu.

Zapravo, dr Zeberg ističe da su savremeni ljudi jedinstveni po načinu na koji menjamo svet oko sebe kroz poljoprivredu i velike gradove. Jedna neobična posledica toga je da bi svet u kojem Homo sapiens nije dominantan možda bio svet bez kućnih ljubimaca.

Nema dokaza da su Neandertalci i Denisovanci pokušavali da razviju odnose sa životinjama kroz domestikaciju – što znači da ne bi bilo konja, mačaka, pasa, pa čak ni savremenih domaćih životinja poput krava i ovaca.

Ali sa više naših srodnih antisocijalnih gena, čovečanstvo je možda uspelo da izbegne i neke od svojih destruktivnijih sklonosti.

Profesorka Spikins kaže:

„Da su Neandertalci bili ti koji su preživeli, možda ne bismo imali problem s klimatskim promenama, jer bi njihova sklonost da ostanu izolovani u svojim grupama mogla da ograniči širenje i upotrebu tehnologije, kao i eksploataciju životne sredine.“

(Telegraf Nauka/Daily Mail)