Lice žene koja je živela pre 10.500 godina rekonstruisano pomoću drevne DNK

Istraživači predvođeni naučnicima sa Univerziteta u Gentu otkrili su da bi ta žena sa prostora današnje Belgije imala plave oči i malo svetliju kožu nego većina dosad analiziranih ljudi iz mezolitskog perioda u zapadnoj Evropi.

Žena je iz iste populacione grupe kao Čovek iz Čedara, koji je živeo u regionu današnjeg Ujedinjenog Kraljevstva otprilike u isto vreme, ali je imao svetliju kožu.

Preporučujemo

Nalazi dovode u pitanje ranije pretpostavke da su evropski lovci-sakupljači imali zajedničku genetsku konstituciju i pokazuju da je već postojala značajna varijacija u boji kože među različitim populacijama.

Na osnovu lobanje može se takođe reći da je žena bila stara između 35 i 60 godina. Imala je i nos sa visokim nazalnim mostom, slično kao Čovek iz Čedara. Takođe je imala jake obrvne grebene, iako je u pitanju žena.

Njeni ostaci su pronađeni u pećini Margo u Dinanu prilikom arheološkog iskopavanja 1988-1989. zajedno sa ostacima još osam žena. Bio je to neobičan pronalazak pošto većina mezolitskih grobnica sadrži mešavinu muškaraca, žena i dece.

Mnogi skeleti su bili posuti okerom, što je povezano sa ritualnom ili simboličnom praksom. Većina tela je bila pažljivo prekrivena komadima kamena, a jedna individua je imala tragove sečenja na lobanji koji su napravljeni nakon smrti.

Takođe je interesantno da je ova pogrebna pećina korišćena tokom perioda od nekoliko stotina godina tako da su postojala mesta sećanja na koja bi se ljudi vraćali uprkos mobilnom lovačko-sakupljačkom načinu života.

Nalazi ukazuju na složene pogrebne običaje i pokreću zanimljiva pitanja o društvenoj strukturi i kulturnim praksama ove rane lovačko-sakupljačke zajednice.

Naučnici kažu da je boja kože drevne žene malo predstavljala iznenađenje, ali da je opseg mezolitskih ljudi za poređenje ograničen. Sve individue čija drevna DNK je dosad analizirana u zapadnoj Evropi pripadaju istoj genetskoj grupi. Očekivano je, pak, da na širokom prostoru zapadne Evrope postoji neka varijabilnost, kao i danas.

Kad su ostaci pronađeni nije bilo načina da se prouči drevna DNK. Ponovna analiza starih pronalazaka je izvedena najsavremenijim metodama.

„Prilično kvalitetna“ DNK je dobijena iz ženine lobanje, omogućavajući veoma detaljnu rekonstrukciju. Boja kože, boja kose i boja očiju su bazirane na drevnoj DNK, dok su drugi elementi poput nakita i tetovaža zasnovani na arheološkim podacima drugih iskopavanja u basenu reke Meze, što je omogućilo i konstrukciju slike ženinog svakodnevnog života.

Na jednoj lokaciji su pronađeni kamena oruđa, kosti divljači i riblji ostaci, što pokazuje da su ti ljudi bili nomadi. Oni su u pokretu jer potpuno zavise od prirodnih resursa: divljih životinja, divljih biljaka i ribe. To ih je primoravalo da se kreću i premeštaju svoja naselja. Ostaju mnoga nerešena pitanja o ovim mezolitskim zajednicama, koje su bile poslednji lovci-sakupljači u zapadnoj Evropi.

Istraživači sad analiziraju ostatke kako bi otkrili odnose između individua koje su sahranjene zajedno i planiraju da ispitaju koliko su jele ribu.

(Telegraf Nauka/CNN)