„Gvozdene dame“ vladale su ovim društvom: Drevna DNK potvrdila antičke opise

Kada su Rimljani prvi put kročili na Britanska ostrva zatekli su zemlju kojom su vladale kraljice-ratnice i druge žene visokog statusa. Tako su barem Julije Cezar i drugi antički pisci opisivali situaciju na tada novoj i čudnoj teritoriji. Dok su moderni istoričari skloni da ne veruju ovim antičkim zapisima smatrajući ih preteranim, a možda i netačnim, nova analiza 2.000 godina starog DNK sugeriše da su žene, koje nazivaju „gvozdenim damama“, zaista bile glavne u praistorijskoj Britaniji, piše IFLScience.

Ideja da su žene bile centar ovih drevnih zajednica podržana je ranijim nalazima u keltskim grobljima u Dorsetu, na jugu Engleske, gde je od 100. godine pre nove ere do 100. nove ere živelo pleme Durotrigi. Na ovim lokacijama u ženskim grobovima se nalaze najraskošniji pogrebni darovi, što ukazuje da su te žene verovatno bile na visokim vojnim, političkim i društvenim uticajem.

Preporučujemo

Mitohondrijalna DNK i Y hromozom

Istraživači su sekvencirali DNK 55 osoba sa groblja plemena Durotrigi u Vinterborn Kingstonu, kao i sa još dva groblja u blizini. Da bi shvatili strukturu ovog drevnog društva, autori studije objavljene u žurnalu Nature analizirali su nivoe raznolikosti mitohondrijalne DNK, koja se nasleđuje od majke, kao i Y hromozoma, koji se prenosi sa oca na sina.

Ova dva sistema se mogu koristiti za praćenje genealogije osoba, a istraživači su otkrili da više od dve trećine osoba sahranjenih u Vinterborn Kingstonu potiču od jedne, ranije nepoznate loze po ženskoj liniji.

- Ovo je groblje velike rodbinske grupe. Rekonstruisali smo porodično stablo sa mnogo različitih grana i otkrili da većina članova ima poreklo od jedne žene, koja je živela vekovima ranije. Za razliku od toga, veze preko linija očeva bilo je gotovo odsutno, što dokazuju visoki nivoi raznolikosti Y hromozoma među muškarcima na groblju. To pokazuje da su svi ovi muškarci doselili da bi živeli sa ženinom porodicom i da se zemlja verovatno nasleđivala po ženskoj liniji – rekla je u saopštenju dr Lara Kesidi, vanredna profesorka Odeljenja za fiziku Koledža Triniti u Dablinu, i dodala:

- Ovo je prvi put da je ovaj tip sistema dokumentovan u evropskoj praistoriji i pokazuje da su žene imale društvenu i političku moć. Ovo je relativno retka pojava u modernim društvima, ali možda nije uvek bilo tako.

Nastavljajući ispitivanje, oni su utvrdili da je ovaj princip, koji su nazvali matrilokalnim društvom, postojao na još šest lokacija u Britaniji gvozdenog doba.

- Širom Britanije videli smo groblja gde je većina pojedinaca imala iste ženske pretke. Na primer, u Jorkširu je jedna dominantna matrilinealna loza uspostavljena oko 400. pre nove ere. Na naše iznenađenje, ovo je bila rasprostranjena pojava sa dubokim korenima na ostrvu - objasnio je profesor Dan Bredli, autor studije i profesor populacione genetike na Koledžu Triniti.

Oblikovanje identiteta po majci

Dr Majls Rasel, koautor studije i vođa iskopavanja, rekao je da se o Britaniji gvozdenog doba zna uglavnom iz grčkih i rimskih izvora, ali oni nisu uvek pouzdani.

- Međutim, njihovi zapisi o ženama u Britaniji su izvanredni u svetlu ovih otkrića. Kada su Rimljani došli, bili su začuđeni što su žene na pozicijama moći. Dva najranija zabeležena vladara bile su kraljice – Budika i Kartimanduja – koje su komandovale armijama. Sugerisano je da su Rimljani preterivali o slobodi britanskih žena kako bi to društvo opisali kao neukroćeno. Međutim, arheologija i sada genetika sugerišu da su žene zaista bile uticajne u mnogim sferama gvozdenog doba. Moguće je da je poreklo po majci bilo osnov za oblikovanje identiteta grupe – rekao je on.

(Telegraf Nauka/IFLScience/Trinity College Dublin)