Pronađena grobnica lekara iz Sakare stara 4.100 godina: Stručnjak za otrove i lečenje faraona

Arheolozi koji rade na lokalitetu Sakara otkrili su grobnicu staru 4.100 godina koja pripada lekaru faraona.

Sakara je arheološki lokalitet u Egiptu, smešten jugozapadno od Kaira, u blizini starog glavnog grada Memfisa. Ovo područje je poznato po svojim drevnim grobnicama, hramovima i piramidama, uključujući čuvenu stepenastu piramidu faraona Džosera, koja se smatra najstarijom monumentalnom građevinom.

Preporučujemo

Sakara je služila kao groblje za egipatske vladare, plemstvo i sveštenike tokom više od 3.000 godina, od ranih dinastija do grčko-rimskog perioda. Zbog svoje istorijske važnosti, Sakara je upisana na UNESCO-ovu listu svetske kulturne baštine kao deo kompleksa Memfisa i njegovih nekropola.

Grobnica pripada lekaru po imenu Tetinebefu, kako je saopštio švajcarsko-francuski tim koji je do ovog otkrića došao. Iako su artefakti u grobnici opljačkani, arheolozi su uspeli da prouče zidne slike i hijeroglifske natpise koji opisuju lekarovu poziciju i prikazuju razne predmete koji su mogli biti korišćeni u medicinskim tretmanima.

Prema istraživačima, ovaj lekar je bio na samom vrhu svoje profesije i verovatno je lično lečio faraone, što ovo otkriće čini izuzetno značajnim za razumevanje medicine i društvene hijerarhije starog Egipta.

Natpisi u grobnici otkrivaju da je Tetinebefu nosio titulu "čarobnjak boginje Serket", božanstva koje je bilo povezano sa zaštitom od škorpiona i njihovih smrtonosnih ujeda.

Ova titula ukazuje da je Tetinebefu bio specijalista za lečenje otrovnih ugriza, što je u to vreme bila izuzetno cenjena veština, objasnio je Filip Kolomber, vođa švajcarsko-francuskog tima i egiptologu sa Univerziteta u Ženevi, u izjavi za Live science.

Uz to, Tetinebefu je bio "glavni stručnjak za lekovite biljake", titula koja je izuzetno retka i do sada je zabeležena samo u još jednom slučaju u drevnom Egiptu. Ova titula sugeriše da je imao veliko znanje o lekovitim svojstvima biljaka, da ih je prikupljao, proučavao i da je igrao ključnu ulogu u razvoju drevne egipatske medicine.

Pored specijalizacije za otrove i lekovite biljke, Tetinebefu je imao još jednu retku titulu - "glavni stomatolog". Roger Foršou, počasni predavač na KNH Centru za biomedicinsku egiptologiju na Univerzitetu u Mančesteru, ističe da su dokazi o drevnim egipatskim stomatolozima izuzetno retki. Ovo otkriće baca novo svetlo na stomatološku praksu u starom Egiptu i pokazuje da je Tetinebefu bio multidisciplinaran stručnjak na dvoru.

Grobnica Tetinebefua ukrašena je šarenim zidnim slikama koje prikazuju razne posude, uključujući tegle i vaze, kao i apstraktne i geometrijske oblike. - Zidovi su potpuno ukrašeni slikama u svetlim, svežim bojama. Lako se zaboravi da su stare 4.000 godina!", navodi se u blogu švajcarsko-francuskog tima.

Iako su artefakti u grobnici opljačkani, ove slike i hijeroglifski natpisi pružaju dragocene informacije o Tetinebefuovom životu i njegovom položaju na kraljevskom dvoru. Ova umetnička dela svedoče o visokom društvenom statusu lekara i ukazuju na značaj koji su drevni Egipćani pridavali medicini.

Još uvek nije jasno kojim faraonima je Tetinebefu služio, ali moguće je da je bio lekar tokom vladavine Pepija II, koji je vladao od oko 2246. do 2152. godine pre nove ere, ili nekih kasnijih faraona. Pepijeva vladavina označava završetak Starog kraljevstva, nakon čega vlast faraona više nije mogla da održi kontrolu nad celom zemljom, što je dovelo do njene podele.

Tokom ovog perioda, nomarsi (lokalni guverneri) su stekli veću moć, što je dovelo do Prvog prelaznog perioda, koji je trajao od 2150. do 2030. godine pre nove ere.

Iako su ljudski ostaci u grobnici gotovo potpuno opljačkani, slike i natpisi na zidovima pružaju neprocenjive informacije o društvenom i političkom kontekstu tog vremena.

Analiza grobnice je još uvek u toku, a nova otkrića mogla bi dodatno osvetliti Tetinebefuov život i značaj njegove uloge na kraljevskom dvoru. Ovo otkriće ne samo da obogaćuje naše razumevanje drevne egipatske medicine, već i pruža uvid u društvenu strukturu i kulturni značaj medicine u tom vremenu.

(Telegraf Nauka / Live science)