Mnogi se iznenade kada saznaju koji srpski vladar je prvi nabavio topove: Sve otkriva ugovor iz 14. veka

Pojava vatrenog oružja i topova u poznom srednjem veku potpuno je promenila način ratovanja, ali ta promena nije bila brza i revolucionarna, već postepena. Topovi su se u početku više koristili da zastraše, vremenom su postali standardni deo opreme za opsedanje utvrđenih gradova, kao i njihovu opremu, a na kraju je artiljerija postala jedan od najvažnijih delova bilo koje armije. Međutim, mnogi se iznenade kada otkriju koji srpski srednjovekovni vladar je prvi nabavio topove.

- Vatreno oružje spada u napadno oružje za borbu na razdaljinu. Prvobitno jedinstveno vatreno oružje brzo je podeljeno na topove i puške. Topovi su po dimenzijama, kalibru i težini bili veći od pušaka. Početak upotrebe vatrenog oružja vezan je za 14. vek. Prve vesti o tome su iz Ženeve 1313. godine – navedeno je u Leksikonu srpskog srednjeg veka koji su priredili Sima Ćirković i Rade Mihaljčić.

Preporučujemo

- U vreme Despotovine za topove je upotrebljavan termin prašte, dok su ih Dubrovčani zvali bombarde i bumbarde. Manji topovi kasnije su nazivani bombardela ili bombardeta. Laki malokalibarski topovi zvali su se spingarda – naveo je Nenad Lemajić pod odrednicom ORUŽJE i dodao:

- Izgleda da je topove po prvi put u Srbiju uveo knez Lazar u vreme borbi sa Nikolom Altomanovićem 1373. godine i to preko Dubrovnika, gde su se topovi počeli proizvoditi oko 1351.

Istoričar Marko Šuica u svom radu Pripovesti o srpsko-turskim okršajima i „strah od Turaka“ 1386, objavljenom u Istorijskom časopisu, knj. LIII (2006), navodi da je realan strah posle pada Niša u turske ruke doveo do toga da je knez Lazar veoma brzo preduzeo akcije na jačanju odbrambene moći svoje države.

- Zbog toga je započeo modernizaciju svog strateškog naoružanja, uvodeći u svoj arsenal artiljerijsko oružje naručeno od majstora sa jadranskog primorja. Tokom septembra 1386. knez Lazar je sklopio ugovor posredovanjem vlastelina Franka Bavželića sa izvesnim Dubrovčaninom, oružarem, Milašem Radoslavićem. Srpski knez je tom prilikom angažovao oružara Radoslavića da u narednih godinu dana za potrebe Lazareve vojske u Srbiji izrađuje neophodne samostrele, ali i topove (...et serviri bene et fideliter de arte balistariorum et bombardarum ad omnem requisitionem…). Želja da se omasovi klasično streljačko oružje, a naročito da se pribavi skupoceno razorno vatreno oružje u Srbiji znak je da je knez Lazar uvideo nemoć uspešne klasične odbrane od turske jagme – naveo je on.

Mnogo su stručnjaci pisali i raspravljali o tome da li je Lazareva vojska imala vatreno oružje tokom Kosovske bitke 1389. jer su ih spominjali pojedini kasniji autori poput Mavra Orbina i nekih turskih hroničara, ali je to pitanje i dalje otvoreno.

- Do koje mere je knez Lazar razvio svoj arsenal i sa kakvim je topovima raspolagao nije poznato, ali je izvesno da tek u 15. veku u vreme despota Stefana Lazarevića vatreno oružje dobija svoju punu primenu u vojnoj taktici i ratovanju, kako u despotovini, tako i u Osmanskom carstvu – naveo je Šuica.

(Telegraf Nauka)