Točak je jedan od najvažnijih izuma u istoriji: Nastao je u rudnicima bakra na Karpatima, tvrde naučnici

Drevna kolica iskopana u Grčkoj... Foto: Bildarchiv Steffens / akg-images / Profimedia

Pojava točka, jednog od najvažnijih izuma u istoriji, pre oko 6.000 godina donela je pravu revoluciju u mnogim oblastima života, od transporta do proizvodnje grnčarije, ali tačno mesto gde su praistorijski ljudi smislili kako da upotrebe točak nije poznato. Ipak, nova studija u kojoj su korišćene tehnike strukturalne mehanike sugeriše da je točak osmišljen u rudnicima bakra na Karpatima pre oko 6.000 godina.

Mnogo arheoloških dokaza postoji o postojanju točka i vozila s točkovima iz bakarnog doba (od oko 5000. pre nove ere do 3000. pre nove ere) širom Evrope, Azije i severne Afrike – slike scena borbi, minijaturni točkovi, dečje igračke, vagoni u grobnicama… Ima čak i nekih ranih tekstova u kojima se spominje tehnologije. Zato što je točak usvojen brzo nije jasno gde tačno i kada je izmišljen, kao ni da li je možda izmišljen odvojeno na različitim mestima i u različitim trenucima, piše LiveScience.

Preporučujemo

Postoje tri glavne teorije o poreklu točka. Jedna je da se pojavio u Mesopotamiji oko 4000. godine pre nove ere i onda raširio po Evropi. Prema drugoj teoriji izmišljen je na crnomorskoj obali na severu današnje Turske oko 3800. pre nove ere. Treća glavna teorija je da je prvi točak napravljen na Karpatima između 4000. i 3500. godine pre nove ere i odatle se raširio.

Teorija o rudnicima u Karpatima

Treću teoriju prvi je izneo 2016. istoričar Ričar Bulije, profesor Univerziteta Kolumbija. Ona se zasniva na ideji da je pre oko 6.000 godina bilo sve teže pronaći rudu bakra, pa su rudari morali da iskopavaju sve dublje i dublje jame, a onda da iz njih u kontejnerima iznose iskopanu rudu. Vagoni kasnog bakarnog doba otkriveni u karpatskim rudnicima su pravougaoni sa trapeziodnim bokovima, slično kao i današnja rudarska kolica.

- Da li je region Karpata doživeo neku potrebu za promenom transporta oko 4000. pre nove ere? Odgovor je da. Bakarno doba, era u ljudskoj istoriji koja je prehodila bronzanom i gvozdenom dobu, počela je oko 5500. pre nove ere u Srbiji, u jugoistočnoj Evropi. Sledećih 1.500 godina pravljeni su bakarni predmeti. Pojavili su se zlatni predmeti, verovatno sa zlatom izvučenim iz iste rude. Do kasnog bakarnog doba broj bakarnih predmeta je opao, verovatno jer su površinke zalihe rude potrošene. Rudarenje je bilo alternativa, ali je zahtevalo pravljenje tunela u planinama, verovatno u potrazi za žilama i rudom. U tom kontekstu, na Karpatima su se u kasnom bakarnom dobu ima dokaza o kolima u izobilju – naveo je Bulije u knjizi „Točak“ iz 2016.

U studiji objavljenoj u žurnalu Royal Society Open Science, Bulije i koautori Kaj Džejms, vazduhoplovni inženjer sa Tehnološkog univerziteta Džordžije, i Li Alakoke, inženjer, napravili su model verovatne evolucije točka.

Evolucija točka prikazana u radu... Foto: Alacoque Lee R., Bulliet Richard W. and James Kai A. 2024Reconstructing the invention of the wheel using computational structural analysis and designR. Soc. Open Sci.11240373 http://doi.org/10.1098/rsos.240373

Zasnivajući ideje na arheološkim dokazima, tim je uključio računarsku mehaniku i nauku o dizajnu da ispitaju kako su ljudi set običnih valjaka pretvorili u sistem točkova sa osovinom.

Tri ključne inovacije

U studiji istraživači sugerišu da su tri inovacije bile potrebne za razvoj točka. Kada su imali imali potrebu da pomere tešku korpu ili kutiju, ljudi su verovatno koristili valjke stavljene na put i pomerali ih sa zadnjeg na prednji deo po potrebi.

Prva inovacija – nažlebljeni valjci – omogućila bi da se kutija drži na njima i pomera napred nazad bez potrebe da ih ljudi menjaju. To im je možda omogućilo da guraju šira kolica u rudnik. Druga inovacija bila je set točkova ili točkovi pričvršćeni za osovinu, što je omogućavalo da kolica imaju bolju mogućnost da prelaze preko kamenja i drugih ostataka u jami. Treća inovacija su točkovi koji se okreću nevezano za osovinu, do nje je došlo oko 500 godina nakon seta točkova i dodala je pokretljivost u dizajn, navodi se u studiji.

Tim je zahvaljujući kompjuterskoj analizi otkrio da je točak verovatno evoluirao od običnog valjka, ali da su karpatski rudnici uticali na njegov dizajn.

- Okruženje u kome su originalni izumitelji radili doveo je do jedinstvenih karakteristika zahvaljujući kojima su počeli da koriste valjke za transport. U suštini, ove karakteristike okruženja – uzak i zatvoren put – doveli su do razvoja jedinstvenog dizajna – rekao je Džejms za LiveScience.

Istraživači su naglasili da točak nije prestao da se razvija u bakarnom dobu. Iako ovaj novi model pretpostavlja da je točak izmišljen u istočnoj Evropi, odakle se raširio po svetu, to možda nije poslednja reč o toj temi.

- I dalje je moguće da su različite civilizacije nezavisno jedna od druge razvile točak – rekao je Džejms.

Karpati su planinski lanac koji se prostire od Češke i Slovačke, preko Rumunije do Srbije. Dugačak je više od 1.500 kilometara. Južni deo Karpata nalazi se u istočnoj Srbiji, na desnoj obali Velike Morave, a neke od planina tog lanca su Homolji, Miroč, Kučaj, Crni vrh, Liškovac... Na tim prostorima se od praistorije nalaze rudnici bakra, među kojima su danas najveći rudnici u Boru i Majdanpeku.

(Telegraf Nauka/LiveScience)