12 dana pešačili kroz užareni pesak i peščane oluje: Posle pređenih 160 km otkrili neverovatne stvari

Profesor Dominik Stratford i dr Džordž Lider tokom neverovatne ekspedicije pronašli su čak 40 novih arheoloških nalazišta

U pustinji Namib razbacano je pravo blago kamenih alata iz davne prošlosti. O tom blagu se malo zna jer je do njega teško stići, a užareni pesak zapadne Namibije čini ceo prostor gotovo neprohodim. Ipak, dvojica istraživača - profesor Dominik Stratford i dr Džordž Lider - rešili su da ispitaju arheološke ostatke u njoj, pa su pešačili kroz jedno od najopasnijih mesta na svetu punih 12 dana i prešli 160 kilometara. Tokom ove ekspedicije otkrili su neverovatne stvari o našem poreklu.

Eksperti povezani sa Univerzitetom Vitvatersrand i Koledžom Nju Džerzija osmislili su plan da prate tok drevne reke Condab, koja je nekad proticala od centralnog dela ka moru, kroz oblast koja je danas Nacionalni park Namib-Naukluft, saopštio je Univerzitet Vitvatersrand iz Johanezburga.

Njihov cilj je bio da nađu dokaze o životu ljudi i hominina na ovim prostorima.

Namibija je i dalje prilično nepoznata teritorija za arheologe i paleoantropologa jer je malo toga ispitano. Nijedan fosil ranih hominina nije dosad otkriven, ali Stratford veruje da su tu i samo čekaju da budu pronađeni.

Antropološkinja Mira Šejkli osamdesetih godina putovala je kroz južnu Namibiju i otkrila ručne sekire koje su pripisane ranom i srednjem kamenom dobu. Njena otkrića motivisala su Lidera i Stratforda da krenu na ovaj put u junu.

- Odlučili smo da je najbolji način da zaista razumemo raspored nalazišta jeste da prođemo kroz pustinju – rekao je Stratford.

Dok su putovali kroz pustinju temperature su išle do 38 stepeni, a onda noću padale na 5 stepeni. Za 12 dana dva puta su se suočili sa peščanom olujom, a kako su se približili obali sačekale su ih gusta magla i ledeni pljuskovi. Njihov položaj praćen je satelitski, a helikopter je uvek bio spreman za slućaj nužde.

Dok su pešačili tokom reke uzimali su uzorke sedimenta, a pronašli su i odlično očuvane kamene alate.

- Artefakti su bili svuda, neki od njih bili su potpuno neverovatni – rekao je Stratford.

Neki od tih alata, veruju, bili su stari 1,4 miliona godina, što znači mnogo pre anatomski modernih ljudi. Najmlađi kameni alati napravljeni su pre između 200.000 i 30.000 godina.

U prošlosti ovaj prostor nije bio neprohodna pustinja kao danas. Fosili otkriveni u toj oblasti pokazuju da su tu živeli slonovi i antilope.

Tokom ekspedicije otkrili su više od 40 novih arheoloških nalazišta na skoro celom putu. Sa tim otkrićima pojavila su se nova pitanja o tome kako je nekad izgledala reka i kakav je bio pejzaž pre mnogo hiljada godina.

Jedno od pitanja je zašto su ljudi i hominini dolazili u ovako izazovne oblasti kada su mesta sa mnogo vode i bogatom florom i faunom bila relativno blizu, oko 200 kilometara udaljena.

Stratford i Lider planiraju da se vrate ovde i da započnu iskopavanja na nalazištima koja su otkrili.

- Veoma je lako doći do arheološkog nalazišta i ne shvatiti stvarno šta je sve potrevno da se dođe dotle. Ali kada pešačiš i okružen si peščanim dinama, spavaš ovde, muče te peščane oluje, onda počinješ da postavljaš drugačija pitanja o izborima naših predaka – rekao je Stratford.

(Telegraf Nauka/Wits University)