„Piramida ne postoji ni na planini, ni ispod nje“: Indonežanski arheolozi za Telegraf Nauku o Gunung Padangu
Dr Lutfi Jondri i Hari Oktavijanus Sofijan odgovorili su nam na neka od ključnih pitanja o nalazištu na zapadnoj Javi
Tvrdnje grupe naučnika da je nalazište Gunung Padang višeslojna piramida čiji najstariji deo građen pre između 16.000 i 27.000 godina, što bi značilo da je reč o najstarijoj piramidi na svetu, uzburkale su naučnu javnost. Studija sa tim zaključkom objavljena je u žurnalu Archaeological Prospection zimus, ali je samo nekoliko meseci kasnije povučena zbog postojanja „velike greške“. Dok glavni autor kontroverzne studije Deni Hilman Natavidđađa (Danny Hilman Natawidjaja), geolog Indonežanskog instituta nauka (LIPI), smatra da te „velike greške“ u članku nema i čvrsto stoji iza svojih zaključaka, drugi naučnici iz Indonezije ne slažu se s njim.
Telegraf Nauka posetio je Gunung Padang, o čemu možete čitati u posebnom tekstu, a povodom eksplozivnih tvrdnji o piramidi sagrađenoj tokom ledenog doba, pre nastanka poljoprivrede i između 100 i 200 vekova pre izgradnje egipatskih piramida, kontaktirali smo i arheologe koji su na terenu proučavali „Planinu prosvetljenja“.
Preporučujemo
Započeli izgradnju pruge, pa otkrili nešto neverovatno: Napredna tehnologija u naselju iz kamenog doba
Svetska ekskluziva: Telegraf Nauka posetio „najstariju piramidu na svetu“, tvrde da postoji 27.000 godina
Na pitanje Telegraf Nauke da li je nalazište u zapadnoj Javi zaista piramida, dr Lutfi Jondri (Lutfi Yondri), arheolog Fakulteta kulturnih studija Univerziteta Padđadđaran, kategorično odgovara:
- Ne postoji piramida ni zakopana ispod Gunung Padanga, ni na planini Gunung Padang.
Ovaj istraživač, koji je mnogo vremena proveo upravo ispitujući ovo sada popularno nalazište, naglašava da je ovo deo drevnog vulkana, koji je u prošlosti, u vreme miocena, stvorio stubove od andezita.
- Kulturni ostaci u Gunung Padangu su samo kamene terase. One su u prošlosti korišćene za obožavanje predaka – naveo je dr Jondri.
Na pitanje o tome šta misli o predloženoj hronologiji i šta indonežanski arheolozi misle o tome koliko je ova megalitska struktura stara on je odgovorio:
- Da bismo saznali o hronologiji arheoloških ostataka, moramo da nađemo uzorke koji ispunjavaju četiri kriterijuma - moraju da imaju istu matricu, poreklo, asocijaciju i kontekst. Tokom iskopavanja sam ispod struktura na terasama 1 i 4 Gunung Padanga pronašao ugalj. Ugalj sa terase 1 datiran je na 117. godinu pre nove ere, a ugalj sa terase 4 na 45. godinu pre nove ere. To znači da je Gunung Padang sagrađen nakon pojave poljoprivrede.
Dr Lutfi Jondri naglasio je da proučava Gunung Padang od 2002.
- Učestvovao sam u nekoliko iskopavanja povezanih sa ispitivanjem porekla kamena, istraživali smo kako je kamen raspoređivan tokom izgradnje kamenih terasa, koja je njihova funkcija i hronologija. Sve to sam iskoristio za pisanje disertacije 2016.
Sličan stav ima i Hari Oktavijanus Sofijan (Harry Octavianus Sofian), arheolog Nacionalne istraživačke i inovacione agencije (BRIN) u Indoneziji.
- Gunung Padang nije piramida. Gunung Padang je stepenasta terasa, na lokalnom jeziku punden berundak, zasnovana na našoj praistorijskoj kulturi. Osim Gunung Padanga Indonezija ima još ovih stepenastih terasa poput Pugung Raharđo. Pojave ovih stepenastih terasa mogu da se prate i u kasnijim periodima, poput pojave hindu budizma u 8. veku i izgradnje hrama Borobodur, koji je stepenasta terasa, a ne piramida – naveo je on za Telegraf Nauku.
Veze sa piramidama, Atlandidom, proročkom kulturom...U svom istraživanju, koje nam je prosledio, dr Lutfi Jondri navodi da je Gunung Padang nakon ponovnog otkrića 1979. privukao veliku pažnju naučnika.
- Ova pažnja pojavila se u arheološkom okruženju, ali u društvenim i druim naukama. Primera radi, neki su pokušali da je povežu sa piramidama, proročkom kulturom, Atlantidom… Razlog za to je možda to što više toga o ovim ostacima tek treba da se otkrije – napisao je on.
Datiranje civilizacije pre između 16.000 i 27.000 godina, dodao je Sofijan, zasnovano je na geološkoj hronologiji jer je to još pleistocenska epoha.
- Istraživanje koje su sproveli Deni Hilman i njegov tim za arheologe je geološko, a ne arheološko istraživanje – smatra on.
Na pitanje šta misli o predloženoj hronologiji i da li je moguće da Gunung Padang bude sagrađen toliko pre nastanka drugih civilizacija, pa i pre nastanka poljoprivrede, arheolog je naveo:
- Na osnovu istraživanja dr Lutfija Jondrija „Situs Gunung Padang: Kebudayaan, Manusia, dan Lingkungan“ Gunung Padang nije stariji od 117. godine pre nove ere, što je podatak do koga se došlo analizom uglja pomoću radioaktivnog ugljenika C14. Druga hronologija nema smisla, jer megaliti obično nastaju sa pojavom poljoprivrede.
- Megaliti u Indoneziji nisu stari koliko neki tvrde, Gunung Padang je nastao oko 117. pre nove ere. To ima paralelu sa drugim megalitskim nalazištima u Indoneziiji. Čak i danas u nekim delovima Indonezije postoji običaj izgradnje megalita, što je slučaj na ostrvima Nijas i Sumba – naveo je Hari Oktavijanus Sofijan.
(Telegraf Nauka)