Šta ako je ovo istina? Nova neverovatna teorija o "misterioznim tunelima" ispod piramida u Egiptu

Piramide u Gizi već su jedna od najvećih svetskih misterija, a prošlog meseca misterija je postala još dublja kada je tim italijanskih naučnika saopštio da je "otkrio ogroman podzemni grad koji se prostire stotinama metara ispod drevnih egipatskih struktura".

Koristeći radar koji prodire kroz tlo, naučnici su navodno otkrili masivne okna i komore skrivene ispod piramida.

Kontroverzno istraživanje, koje još uvek nije recenzirano niti objavljeno u naučnom časopisu, ponovo je raspalilo maštu i lansirao jednu marginalnu teoriju da je "izgubljena civilizacija možda učestvovala u izgradnji ili inspiraciji za piramide".

"Alternativni istoričari", poput Grejema Henkoka, čestog gosta u podkastu Džoa Rogana, dugo tvrde da je visoko razvijena praistorijska civilizacija uništena globalnom kataklizmom, verovatno izazvanom udarom komete, pre oko 12.800 godina.

Prema toj teoriji, poplave i haos koji su usledili izbrisali su većinu tragova te civilizacije, a preživeli su preneli znanja o astronomiji, inženjerstvu i arhitekturi kasnijim kulturama — uključujući i drevne Egipćane.

Sada, u novom obrtu, istaknuti geolog tvrdi da postoje geološki dokazi da je Egipat zaista mogao iskusiti katastrofalne poplave povezane upravo sa događajem sličnim udaru komete.

Dr Džejms Kenet, geolog sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari i veliki zagovornik hipoteze o udaru komete, rekao je za DailyMail.com da je visoko razvijena kultura kamenog doba u Severnoj Americi - Klovis - misteriozno nestala upravo u vreme kada se veruje da je kometa udarila u Zemlju.

„Postoje dokazi o velikom opadanju broja stanovnika u Severnoj Americi počevši pre 12.800 godina“, rekao je.

„To je trajalo nekoliko stotina godina, a zatim su se ponovo pojavili — ali kao druga kultura.“

Iako Kenet ne može potvrditi da su se isti efekti dogodili i u Egiptu, ukazuje na dokaze o udaru pronađene u Abu Hurejri u Siriji, koja je oko 1.600 kilometara udaljena od Gize, i opisuje ih kao "ubedljive".

Ako je krhotina pogodila taj region, rekao je, to je moglo izazvati masivne poplave iz Mediteranskog mora i reke Nil, koje su potencijalno potopile delove drevnog Egipta.

Priča o potopu iznenađujuće se dobro poklapa sa drevnom egipatskom mitologijom.

Endru Kolins, istraživač praistorijskih civilizacija, ističe da hijeroglifi na zidovima hrama u Edfuu - oko 1.250 kilometara južno od Gize - govore o razornom potopu koji je uništio misterioznu civilizaciju nazvanu „Najstariji“.

Prema Kolinsu, natpisi iz hrama (poznati kao Edfu tekstovi o gradnji) opisuju „svetu oblast“ u regionu Gize koja je uništena od strane „neprijateljske zmije“ koja je svet bacila u tamu i potopila zemlju velikim poplavama.

Kolins veruje da "neprijateljska zmija" može biti metafora za kometu, budući da su drevne kulture često koristile zmije kao simbole nebeskih događaja.

Zmija u Edfu tekstovima opisana je kao destruktivna sila koja narušava praiskonsko ostrvo, ponekad povezana sa „Velikim skokom“ ili iznenadnim, haotičnim događajem.

„[Tekst opisuje] kako su skladištili svete predmete u podzemnoj strukturi nazvanoj Podzemni svet Duše“, rekao je Kolins za DailyMail.com.

„Siguran sam da se to odnosi na sistem pećina u Gizi i strukture koje se možda tamo nalaze.“

Iako glavna egiptologija u velikoj meri odbacuje Kolinsova tumačenja, on i Henkok tvrde da mitsko „Ostrvo Stvaranja“ iz tekstova možda simbolizuje davno izgubljenu civilizaciju u Gizi, "svetu domovinu" uništenu u kataklizmi i kasnije ovaploćenu u mitovima.

Međutim, većina naučnika tvrdi da su natpisi iz Edfua simbolični i da ne postoji direktna referenca na Gizu.

Oni tumače tekstove kao mitološke, sa božanstvima koja su preživela potop i migrirala u Egipat, a ne da potiču iz njega.

Ipak, Kolins insistira da sofisticiranost drevnih kultura poput Gravetske u Rusiji — koje su gradile pravougaone nastambe, nosile krojenu odeću i možda pratile kretanje Meseca još pre 30.000 godina — ukazuje na to da zvanična istorija čovečanstva možda propušta važna poglavlja.

„Samo pogledajte ogromnu sofisticiranost Gravetskih naroda iz Sungira i Kostenkija u Rusiji“, rekao je.

„Pre čak 30.000 godina, gradili su pravougaone strukture koje su možda bile usklađene sa Mesecom, eksperimentisali sa poljoprivredom i nosili krojenu odeću. Izgledali su i ponašali se kao ljudi iz srednjeg veka.“

On takođe navodi mesta poput Gobekli Tepea i Karahan Tepea u Turskoj, koja datiraju iz 9600. godine pre nove ere, kao dokaz ranih civilizacija posle Ledenog doba.

„Već 9600. godine p.n.e. oni su stvarali prve civilizacije nakon ledenog doba — one koje tek sada počinjemo da prepoznajemo kao realno postojeće u to vreme“, rekao je.

„Dakle, da, ideja o nekoliko izgubljenih stranica istorije nikada ne bi trebalo da bude odbačena.“

Otkrivanje podzemnih struktura u Gizi ostvarili su Filipo Biondi sa Univerziteta Straklajd u Škotskoj, egiptolog Armando Mej i Korado Malanga sa Univerziteta u Pizi.

Koristeći radarske impulse, tim tvrdi da je mapirao više od 1.200 metara podzemnog prostora — što potencijalno može prepraviti istoriju jednog od najpoznatijih svetskih lokaliteta.

Da li će njihovi nalazi izdržati akademsku proveru, ostaje da se vidi. Ali za sada, oni su ponovo otvorili drevnu misteriju — i dodatno rasplamsali jednu od najfascinantnijih i najkontroverznijih teorija u arheologiji.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)