„Ko god ovo slomi – umreće“! Zastrašujuća poruka na pečatu kralja ili kraljice

Vladarska porodica ovom rečenicom propisivala je smrtnu kaznu za kršenje ugovora na kome je pečat stajao

„Ko god ovo slomi – umreće!“ Ova zastrašujuća poruka otkrivena je na pečatu hetske kraljevske porodice iskopanom u ostacima Buklukalea, u turskoj provinciji Kirikale.

Ovim iskopavanjima u nekad značajnom gradu Hetskog (Hetitskog) carstva već 14 godina rukovodi prof. dr Kimijoši Macumura, piše Arkeonews.

Preporučujemo

Stručnjaci su pregledali natpis klinastim pismom na pečatu i videli su frazu: „Ko god ovo slomi – umreće“. Ova fraza sugeriše da će biti kažnjeni svi koji prekrše dogovor na kome je pečat stajao. Kako su hetski zakoni obično propisivali kazne ili kompenzaciju, a ne smrtnu kaznu, ovo je neverovatan pečat koji ukazuje na veliki značaj ugovora.

Macamura je rekao da je pečat otkriven tokom prošlogodišnjih iskopavanja.

- Postoji natpis na pečatu gde veliki tabarna (kralj) ili tavanana (kraljica) piše: „Ko god ovo slomi – umreće!“ Ovi pečati su obično stavljani na ugovore i navodili su kazne za onog ko ih krši. Ovo ukazuje da je grad imao intenzivne odnose sa Hatušom, prestonicom, i kraljevskom porodicom – rekao je Macumura, a prenosi Arkeonews.

U Buklukaleu je nedavno otkrivena i tablica pisana hurijskim jezikom, koja ukazuje na to da su članovi kraljevske porodice dolazili u ovaj gradi i izvodili važne rituale.

- Buklukale je, deluje, bio važan grad u Hetskom carstvu – rekao je Macumura.

Heti ili Hetiti jedan su od naroda Male Azije koji je u starom veku stvorio moćnu državu i u jednom trenutku uspeli su da uzdrmaju Vavilon i Egipat. Primera radi, bitka kod Kadeša 1274. pre nove ere između Hetskog carstva i Egipta smatra se jednom od najvećih bitaka tog doba, a oko 16 godina nakon nje egipatski faraon Ramzes II i hetski kralj Hatušiliš III potpisali su najstariji poznati mirovni sporazum u istoriji. Ipak, mnogo toga o ovom narodu i toj državi nije poznato.

- Od oko 1650. do 1200. godine pre nove ere srednjom Anadolijom (i oblastima u široj okolini) vladali su kraljevi „zemlje Hati“, sa sedištem u velikoj utvrđenoj prestonici Hatuši (Bogaskej), severno od reke Halisa; ali dinastija je izgleda potekla iz Kušara. Problem u istoriji starog istoka predstavlja pokušaj da se objasni kako je nastalo hetitsko kraljevstvo pošto ne postoje pisana svedočanstva od kraja perioda asirskih trgovačkih naselja do pojave ove potpuno razvijene i moćne države. Takođe, arheološke nalaze teško je povezati sa istorijskim događajima – piše Ameli Kurt u knjizi Stari istok.

(Telegraf Nauka / Arkeonews)