„Oživela“ žena sahranjena pre 75.000 godina: Neverovatna rekonstrukcija lica neandertalke

Naučnici su sastavili 200 delova lobanje, pa su odštampali 3D repliku i na nju dodali slojeve mišića i kože

Žena sahranjena u pećini pre više od 75.000 godina „oživela“ je zahvaljujući naporima tima naučnika sa Univerziteta Kembridž. Oni su napravili neverovatnu 3D rekonstrukciju lica ove neandertalke otkrivene u pećini Šanidar u iračkom delu Kurdistana.

Rekonstrukcija lica urađena je pomoću naučne jedinice BBC i pojavljuje se u novom dokumentarcu Netfliksa „Tajne neandertalaca“, navodi se u saopštenju Kembridža.

Preporučujemo

- Lobanje neandertalaca i ljudi deluju veoma različito. Neandertalske lobanje imaju ogromne obrve, a nedostaje im brada, što dovodi do projekcije lica sa izraženijim nosem. Ali rekreacija lica sugeriše da te razlike nisu bile tako velike u životu. Možda je jasnije shvatiti kako je dolazilo do mešanja naše dve vrste i to do tog nivoa da skoro svaka osoba na svetu danas ima neandertalski DNK – rekla je dr Ema Pomeroj, paleoantropolog sa Odeljenja za arheologiju Kembridža.

Neandertalci su, veruje se, iščezli pre oko 40.000 godina, a novih otkrića njihovih ostataka nema mnogo. Neandertalka iz dokumentarca prva je pronađena u pećini posle skoro 50 godina i najbolje je očuvana individua otkrivena u 21. veku.

Ranija otkrića obeležavana su brojem, a ova se naziva Šanidar Z.

Glava je zdrobljena, verovatno padom stene na nju i to relativno brzo nakon smrti – nakon što je došlo do dekompozicije mozga, ali pre nego što se lobanja napunila prašinom. Kada je otkrivena, lobanja je bila ravna i debljine od oko dva centimetra.

U Kembridžovoj laboratoriji naučnici su urali mirko-CT skeniranje svakog dela lobanje, a onda je glavni konzervator dr Lusija Lopez-Polin sastavila 200 delova lobanje i vratila joj originalni oblik.

- Svaki fragment lobanje je pažljivo očišćen, a lepak je dodat da stabilizuje kosti, koje mogu da budu veoma meke, poput biskvita natopljenog čajem. Ovo je kao 3D slagalica – rekla je Pomeroj.

Tim se bavio i forenzičkom naukom proučavajući kako su se kosti menjale posle udara i dekompozicije, kako bi shvatili da li su ostaci sahranjeni.

Ponovo sastavljena lobanja je skenirana i odštampana u 3D, što je bila osnova za rekonstrukciu glave koju su uradili najčuveniji paleoumetnici i identični blizanci Adri i Alfons Kenis, koji su dodali slojeve mišića kako bi dobili lice.

Nova analiza pokazuje da je Šanidar Z bila starija žena, verovatno u srednjim četrdesetim, što je izuzetna starost za praistoriju.

- Neandertalci imaju lošu reputaciju otkako su otkriveni pre 150 godina. Naše otkriće pokazuje da u neandertalci iz Šanidara razmišljali o smrti i njenim posledicama i to na način koji se ne razlikuje mnogo od njihovih najbližih rođaka – ljudi – rekao je prof. Grejem Barker sa Instituta za arheološke studije Mekdonald pri Kembridžu.

(Telegraf Nauka / University of Cambridge)